Деведесете, прошлог вијека, се обично везују за догађаје распада оне земље чије су и стварање и нестајање Срби скупо платили! У тим историјским дешавањима које је у највишој мјери креирао, моћни страни естаблишмент а затим га презентовао свијету, догађали су се неки наизглед незнатни моменти у нашим животима, за које ће се испоставити да су суштински превазилазили значај горе наведених!

У наше животе се ушетао скроз неопажено Владика Атанасије Јевтић! Оно што је одмах падало у очи јесте то, да он није био човјек форме. Изненађење је била и његова појава и став и ријеч. Све супротно од онога у чему смо пребивали до тада! Никшић деведесете! Острог. Философски факултет, код Сенке, код Нате, код Станишића, на жељезничкој станици, и на крају на помоћном терену Ф. К Сутјеска! Знам и видим да ће многи изрећи мисао о ,,Таси“ и покушати да га опишу из различитих углова, а ја ћу са фудбалског терена. Пошто је нас двадесетак са Тасом претоварило помоћ коју је обезбиједио из Грчке, и пошто је помоћ отишла ка Херцеговини, одлазимо код Станишића наше браће и пријатеља! Ту у хладовини се окрепљујемо и ићем и пићем а понајвише ријечју тог чудесног Владике, кога ми по некој блискости и дан данас ословљавамо са Таса! Да се не би заноћило и можда и зора дочекала у нашим бескрајним знатижељама он тражи да му се донесу патике и да се са ријечи пређе на дело, то јест фудбалски терен! Од хладовине, до терена је тек двадесетак метара. Необични играчи истрчавају на зелену траву, крај Бистрице! Таса се обраћа моме куму Воју Бијелићу, најстаријем међу нама, а уједно и некоме кога најбоље познаје. Даје му право да бира, то јест да подијели екипе! Морам напоменути да без Војовог мангуплука ова анегдота не би ни постојала. Он бира у своју екипу, оне за које зна да су исповиједници спорта! Тасо који не зна у том тренутку, могућности свога тима добија: сликара, Веља, С, Режисера Раја. J, теолога Слоба С, издавача Воја С, маратонаца Драга М, Богослова Василија Б, историчара Божовића, урбану легенду Милоша Г, професора Драга П. и брата Спиридон Б. Наше екипе се мање сећам али знам да је ударни дио тима чинио Пушка Миладиновић, Милан А, Иван Луковац, Војо Б као Елзнер и ја као један од нападача. Почиње утакмица! Оно по чему ја памтим тај незаборавни меч јесте и невјероватна, готово непојмљива борбеност Тасине екипе. Рајо, Војо С, Слобо, Вељо, ова тројица последњих су браћа, преоравају терен. Готово епске сцене њиховог пожртвовање. Тамо гдје је лопта ту су и они! Но оне стихове, чика Јова није написао из забаве већ искуства! Знање је сила, знање је моћ…! Спортско знање је било на нашој страни. Отприлике се одвија утакмица као Бајерн и Звезда, нижу се голови у мрежи Тасине екипе! У једном тренутку Таса грешку свога играча, сада већ Оца Василија Брборића кажњава тако, што га шаље иза стативе да се стиди! Пошто су примили са играчем мање го, зове Василија мутавог да уђе и трчи и да не придржава стативу. Утакмица се завршава са 10:1 за спортске зналце! Таса тражи лопту, ставља је на центар и позива Воја, а затим му се обраћа, сагни главу, стиди се (Војо има готово два метра) барабо једна, је ли ти мислиш да сам ја слепац, зар се овако поштено дијели! Уперује прстом на Пушку, Милана, Ивана и мене. Ви пређите овамо а четворицу из своје екипе шаље Воју. Ко је то био не сјећам се. Трансфер без паре и динара, на реч! Почиње нова утакмица. Ситуација на терену краj Бистрице се мијења у корист Тасине екипе. Он игра центарфора, ми га упошљавамо а он пуни мрежу љутог противника, на истеку времена резултат је 10:0! Таса опет тражи лопту на центру. Сви се окупљамо, а он се обраћа Воју, сада већ мангупски тоном, видиш како се игра, када се поштено подијели!

Ово није једина утакмица или догодовштина са сличним темама али је једна од оних која нам је живот учинила лепшим и научила нас да на живот не гледамо са лакоћом и безбрижности већ да да на бригу гледамо са лакоћом живећи је. Царство ти Христово Тасо, које си нам објавио и које си живео!

Живорад Шљиванчанин (Георгије Петровић)/Херцеговац.нет