Дигла се у медијима и јавности прашинчина око твита неке Биљане која је речником, ког би се кочијаш постидео, позвала жене да јој објасне зашто се глумица Наташа Нинковић не лати ботокса и затегне јер, цитирам “Гледам ову Дару из Јасеновца и не могу да верујем да жена изгледа као моја баба!

Нисмо, ево, Биљана знали, да Дара из Јасеновца треба да буде ботоксирана и да из купеа воза где деца неконтролисано мокре од страха треба у логор да закорачи како “доликује једној жени по данашњим стандардима лепоте” – затегнуто, без мимике на лицу, у фацијалном грчу који не дозвољава превише мрштења и туге.

Биљану посебно забрињава чињеница зашто се Наташа не затегне када је она као “секретарица у крш фирми успела да скупи за хијалурон и ботокс”.

Жене заиста умеју да буду немилосрдне кад су подочњаци, боре, вишак коже, целулит, стрије, стомак, задњица, надлактице, груди, коса… дакле цело женско тело у питању. Немилосрдне и према другим женама као да ће њихове подочњаке и целулит саме носати, немилосрдне и према себи – спремне да се секу и одбацују делове себе ко старе чарапе.

Зашто Биљани сметају Наташини подочњаци и како каже “изглед бабе”? Зато што је створена атмосфера загушљивија него у Панчеву и Београду која утиче на моћ расуђивања па се чим неко изгледа природно укључује обест која тера Биљану (е) да овако коментарише.

Волела бих да знам шта би Биљана добила уколико би се Наташа подвргла ботоксирању?

Али бих још више волела да знам мотиве секретарице у државној крш фирми да одваја од мале плате за хијалурон и ботокс? Не зато што ме брига шта ради са својим новцем (јер ме није брига ни за Наташине подочњаке), већ због нараслог диктата “затегнута сам и свежа и тиме још увек у игри”. Зар игра не би требало да се игра мозгом, квалитетом похрањеним у њему? Мислим знам да остајеш у игри партијским чланством и подилажењем као подгузна мува, али ако смо уз ово добили ботоксирано лице као новог, врло важног чиниоца игре, онда нам се још црње пише.

Шта ће секретарица кад дејство ботокса за шест месеци прође, поново штекати за нову туру убризгавања и тако до смрти… да не умре, далеко било, смежурана, без оствареног права на пензију у крш фирми, јер јер нека млађа улетела на њено место.

Волела бих да има много више Наташа које нису “скинуле” подочњаке, које плене својим талентом, харизмом, неизвештаченим изгледом… које нам као такве шаљу поруку: Самопоуздање црпите са других извора, не у операционим салама клиника за пластичну хирургију. Уживајте у себи, у свом телу какво вам је дато, у животу, без притиска шта ће ко да каже за ваше груди, нос, подочњаке, стрије. Не стидите се свог физичког изгледа, већ глупости и површности и спремности да ради других изгледате као шипарица, а 55 вам је.

Подочњаци још никога нису повредили, али поган језик јесте.

С тим у вези, има ли на “менију” пластичних захвата нека операција језика којом се скидају оштећени делови нагрижени обешћу, заједљивошћу и безобразлуком?

Јована Кешански/ Луфтика