Аустралијанки Сузет су рекли да јој је отац наводно Енглез, али ДНК тестови су је довели у Лику

Историја балканских простора не може се научити из књиге. О њој сведоче људи који говоре о својим животима и животним искуствима. Захваљујући тим причама, аустралијанка Сузет је осетила да је део нечега већег од ње саме, већег од свих нас.

Када је 2014. године Сузет Вилијамс из Сиднеја (Аустралија) урадила свој први ДНК тест није ни сањала да ће јој резултати, у најмању руку, променити живот. Наиме, тест је показао да потиче са места које је од Аустралије удаљено невероватних 16.000 километара. О далеком Балкану до тада није знала готово ништа.

А онда су почеле да се дешавају необичне ствари. Мислећи да је у питању грешка, урадила је други, па и трећи ДНК тест. Сваки од њих указивао је на то да је Сузет Вилијамс заправо Српкиња, пореклом из Лике.

Трагом ДНК теста

Сузет је рођена 1973. године као једна од прегршт беба које су у Аустралији дате на усвајање. Имала је свега два месеца када ју је, заједно са још једним дечаком, усвојио пар који није могао да има деце. Од најранијег периода, суочена са тешком чињеницом да не познаје своје биолошке родитеље, суочила се и са осећајем неприпадања породици у којој је одрастала, као и са многим предрасудама које људи у Аустралији и даље гаје према усвојеној деци. Само нека од питања која су је свакодневно мучила била су: ‘’Ко су моји родитељи, зашто су ме оставили? Зашто не личим на људе са којима одрастам?’’. Сматра да је одувек била другачија од окружења и друштва у коме је одрастала. За разлику од хладног и прорачунатог типа људи који нерадо показују своје емоције, Сузет је одувек радо исказивала осећања и своје мишљење.

Сузет из школских дана

Са 18 година сазнала је да има петоро браће и сестара који су као и она дати на усвајање, али и идентитет своје биолошке мајке. Када се напокон срела са њом ‘’очи у очи’’, уследило је помало нејасно и болно објашњење. Мајка јој је испричала како је њу и осталу децу морала да да на усвајање због насилног понашања оца. Сузет је речено да има ирско-енглеске крви, а да је њен деда, мајчин отац, пореклом из Немачке. Мајка није била заинтересована да одржава контакт са ћерком, а на питања о биолошком оцу није желела да даје одговоре. Једино што је Сузи успела да сазна било је то да је њен отац наводно Енглез.

Преко једне америчке компаније, Сузет је 2014. године урадила свој први ДНК тест. Резултати су били у најмању руку изненађујући. Не само што није имала ни кап немачке крви, него је већина Сузетиних поклапања имала нека чудна балканска презимена, која су јој у том тренутко деловала ‘’руско’’. Да би разоткрила мистерију, контактирала је једну мушку особу са којом је по подацима делила генетски материјал. Испоставило се да је поклапање Србин, пореклом из Лике.

Будући да у том тренутно ништа није имало смисла, одлучила се да уради други, а затим и трећи ДНК тест преко ‘’озбиљнијих’’ америчких компанија. Али, балканска презимена су упорно искрсавала пред њеним очима. Није било дилеме, све особе са којима је имала поклапања били су такође Срби из Лике.

Стара школа у Плитвичком Љесковцу

Сузет је сада била сигурна да јој биолошка мајка није рекла истину и да не жели да открије прави идентитет оца. Како би сазнала нешто више, контактирала је чак и мајчину ближу и даљу родбину и од њих сазнала да је мајка проблематична особа са психолошким сметњама, а такође и патолошки лажов. Све ово, уверило ју је у то да је њен отац са сигурношћу Србин из Лике и улило наду да је можда још увек негде живи, а да не зна да она постоји.

Да прича буде још необичнија, Сузетино прво ДНК поклапање био је Јовица Критнић, српски истраживач генетичке геналогије и председник Друштва српских родословаца ‘’Порекло’’. Након што су 2014. године ступили у контакт, њих двоје су одлучили да се и лично упознају. Сузетин први долазак у Србију одиграо се 2018. године и том приликом упознала је Јовицу и његову породицу и са овог путовања понела најлепше успомене.

Сузет и Јовица у Београду

Будући да деле иста интересовања, Сузет је са Јовицом имала доста заједничких тема. Након прве посете, у Србију је долазила неколико пута и увек радо посећивала Јовицу. Чланови његове породице урадили су додатна ДНК тестирања, чиме је потврђено да су Сузет и Јовица рођаци са очеве стране. Сузет објашњава да су сви тестови које је она радила били ‘’аутосомални ДНК тестови’’ који корисницима дају предвиђање етичке позадине, као и податке о поклапању са одређеним људима који са њима деле исти генетски материјал. Јовичин рад се примарно фокусира на анализи Y мушких хромозома на основу који се може утврдити пра-порекло, односно географско порекло по директној мушкој линији. Аутосомални тестови доступни су припадницима оба пола, док су Y-ДНК тестови доступни само мушкарцима, будући да жене немају Y хромозом.

Када је Сузет дошла у Србију, каже да је први пут у животу осетила је да негде заиста припада. Љубазност српских домаћина, отвореност и искреност били су нешто што је до тада веома ретко сретала. Срби су, како каже, веома пријатељски настројени и нису уплашени да воде тешке разговоре. Све је на столу и врло лако и неспутано исказују своје мишљење.

Сузет са Душаном и Љубицом Дракулић у селу Градина Кореничка

Она верује да се историја наших простора не може научити из књиге. О њој сведоче људи који говоре о својим животима и животним искуствима. У тим причама, Сузет је осетила да је део нечега већег од ње саме, већег од свих нас. По њеном мишљењу, свако живо биће има основно људско право да зна истину о свом пореклу, да зна одговор на једноставна питања: ‘’Зашто изгледам овако како изгледам’’ и ‘’Да ли потичем из лозе музичара, истраживача или сањара?’’. Сузет дубоко верује да смо ми акумулација не само сопственог животног искуства, већ животног искуства наших предака и да смо дужни да разумемо и сачувамо њихова сећања и приче, било да су оне добре или лоше.

Сузет је у Лици имала прилику да упозна људе који и даље живе у изолованим сеоским заједницама. Сви су је дочекали као део породице, са њом делили приче о прецима које памте, али и врло радо пристајали да ураде ДНК тест. Дирнута њиховом љубазношћу, Сузет је успела да пронађе пар рођака, али ипак недовољно да би успела да сазна из које породице њен отац заправо потиче.

Потрага за оцем за Сузет је као склапање мозаика од ситних делова информација. Иако није достигла крај пута, она је на том путу успела да споји многе људе који нису ни сањали да су повезани блиским рођачким везама. Тако је захваљујући њој један Маринко из Лондона упознао Веру из Аустралије и сазнао да су његов дека и њена бака рођени брат и сестра.

Сузет верује да је могуће да је родбински повезана са две познате српске фигуре: Јованком Броз и источноамеричким епископом Иринејем Добријевић. Мајка Јованке Броз презивала се Свилар и пореклом је из личког села Пећане, а Сузет има неколико ДНК поклапања са породицом Свилар која је пореклом из истог села. Веома близак рођак епископа Иринеја је такође ДНК поклапање са Сузет и веома је могуће да су повезани по тој линији.

Сузет у својој потрази није сама. Помогли су јој многи Срби из Лике који су добровољно пристали да се тестирају и открију могуће рођачке везе. Ипак, до данашњег дана није успела да пронађе ниједан податак који би је одвео до оца.

На основу података које је до сада скупила, Сузет верује да је њен отац из околине Коренице и Бунића, а презимена на која се фокусира су Глумац, Дракулић, Хинић, Свилар и Заклар. И овај текст је својеврсни позив носиоцима овог презимена да, уколико су у могућности, контактирају Сузет путем имејл адресе анцестрyлика@гмаил.цом и помогну јој да сазна нешто више о оцу.

Сузана, како је од милоште сада зову спски пријатељи, каже да је ДНК тестирање за њу било позитивно искуство које је отворило читав један свет о коме није ни сањала. На питање шта би се десило да сазна да је њен отац жив, Сузет одговара да је то нешто о чему машта сваки дан. ‘’Сигурно је да би било пуно суза радосница, али и бескрајне бескрајне среће.’’

Пише: Србислава Тодоровић


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО