Живот српског песника богат је феномеланим анегдотама, али ова са два великана старе Југославије остаће упамћена

Мика Антић, један од највећих српских песника, живео је слободно, баш онако су живели сви боеми у том добу.

Волео је кафане, жене, имао је своје атеље на Петроварадинској тврђави, где се и поред писања, бавио и сликањем.

Легенда каже да је на улици у Новом Саду, једног поподнева, видео два млада, крупна момка, како плачу као деца.

Питао их – “шта је?”, кажу попадали на пријемном за Академију. Рекли им да су балвани без трунке талента.

Он их утеши, охрабри, каже да ће следећи пут бити примљени, постати звезде, и да му кажу како се зову па да се касније виде.

-Ја сам Живојиновић Велимир, каже један, а други, Дворник Борис – одговорили су младићи који нису могли да ни да претпоставе да ће једног дана бити толико популарни.

Ало