Ево, отвара се и сама. Не обраћајте пажњу. Важно је да нам власт брани Републику Српску. Важно је и да сте добили метар асфалта у новембру. Ако вас је уз то запало и да одрадите какав волонтерски приправнички стаж – љепота. Важно је да сте скупили магичних 50 гласова, па вам је радно мјесто сигурно до сљедећих избора.

Јасно је свима у како тешким условима српски народ живи и да је борба за егзистенцију приоритет, али оваква саможивост појединаца и ситних интересних група око њих је превршила све границе. Њихов себичлук и егоизам одвешће у потпуну пропаст Републику Српску у коју се сви заклињу и толико је воле, ако им се не стане у крај и каже – доста је! Слободни људи бар морају да схвате, колику снагу народ носи у себи (што смо слава Богу видјели у Билећи ових дана) и, нарочито млади, треба да буду носиоци бакље промјена и покретач те снаге и сваке слободне мисли, ако мислимо да останемо и опстанемо овдје и спасимо нашу Републику Српску, која је поробљена од стране домаћих издајника већ дуже вријеме.

Док у другим општинама РС гдје је ауто-пут власт губи, ми у Херцеговини као да смо мазохисти па се унедоглед „захваљујемо“ на оваквим путевима и „одличном“ односу власти према нама. Није било лако нашим прецима у прошлости, али смо увијек одолијевали свакоме окупатору и насилнику, док смо данас допустили, да нас у миру неколицина властодржаца понижава оваквим маћехинским односом, који је све гори према нашој Херцеговини. Вијековима, наши преци су натапали ову земљу својом крвљу, док ми дозвољавамо и нијемо гледамо понижења бораца који су животе дали за Републику Српске од стране пар дезертера. Ми се возимо козјим стазама и носимо главе у торбама, а они и кад нас „удостоје“ свог доласка, обавезно користе хеликоптер и као да додатно хоће тиме да нам ставе со на рану.

Ћути, може и горе, кажу нам.
То што се земља отвара, што од срамоте, што од немара и неспособности – није важно.
Добро је док не почне да нас гута.

П.С. У Билећи је земља прије неколико дана замало прогутала један млад живот. Ни за то, као ни за ове путеве нико није одговоран.

Докле ћемо ћутати?