Највећи непријатељ слободе је срећан роб.

Црни робови у Америци били су подијељени у две скупине: оне који су служили у кућама и оне који су обрађивали земљу.
Робови земљорадници живјели су у великом понижењу и крајње нехуманим условима, док су робови кућне слуге себе сматрали „вишом“ класом робова, јер су имали повластицу да једу остатке хране иза својих бијелих господара, да користе њихову стару одјећу и да не раде тешке физичке послове.
Када год би се робови земљорадници ујединили с циљем ослобођења од ропства, успротивили би им се робови кућне слуге дојављујући својим бијелим господарима информације о припремама и појединостима побуна. Тако би робови земљорадници били жестоко кажњавани и губили наду да ће остварити свој сан о слободи.
Робови кућне слуге нису одавали своју браћу с неким посебним циљем или смислом, већ само зато што су им остаци хране и похабана одјећа били вриједнији од слободе.
Највећи непријатељ слободе није цар, ни робовласник, ни гонич робова. Највећи непријатељ слободе је срећан роб.

Извор: Twitter (аутор непознат)


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО