Милош Кецојевић: Обезмужена

Обезмужена је била цијели вијек.
Орала, копала, косила, жњела…
У гладним годинама скупљала кукурјек,
и коприву кувану са ђецом јела.

Домаћин јој страдао у крвавом рату.
Сиротиња остала на огњиште пусто.
Ником да се пожали-ни ђеверу ни брату,
а малишане да одхрани немала сушто.

Из пепела кућу с муком воздиже!
Тешка на плећи понесе бремена.
Савијају се леђа, земљи је све ближе,
а вијек је читав обезмужена.

Подиже ипак сиротане своје.
Изведе на пут и ухљеби свако.
Године на длану многе се броје.
Обезмужена! Вијек јој не прође лако.

Старачке боре говоре доста.
Живот се одваја од намучене душе.
Одоше ђеца а огњиште оста
поново пусто. Зидови се руше.

Од старице остаде шачица пепела
и сјећање на тешка поратна времена.
И прича о мученици на крају села.
Што вијек проведе обезмужена.

         

ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО