ЕМОТИВНИ ОПРОШТАЈ ИМАМА САДМИРА МУСТАФИЋА ОД ТРЕБИЊА

Имам требињски Садмир Мустафић предводио је јуче, 15.01.2021. године, посљедњу џуму као имам Меџлиса исламске заједнице Требиње и одлази на нову службу у Ливно.

Он је ову вијест објелоданио на свом фејсбук профилу, наводећи да ће његово срце остати у Требињу.

Напомињући да је крајем 2015. године са супругом дошао у Требињу, гдје су им се и дјеца рађала и расла, ефендија Мустафић врло поетично каже:

“Смоквом смо се хранили, на камен ослањали, небом плавим маштали, на Требишњици се огледали. Јесам ли се покајао? Ни најмање. Овдје сам провео пет лијепих година са дивним људима, и муслиманима и немуслиманима, урадио сам што сам урадио и надам се да ће се памтити по добру. Слагао бих када бих казао да нисам могао више и боље јер увијек може и више и боље. Молим Бога да упише у добро дјело”.

Он даље наводи да се увијек и свугдје трудио представити Требиње у најљепшем свјетлу, те да је био окружен добрим људима, одржавао везу са муслиманима из Требиња из цијелог свијета, који, како додаје, нису ни Босанци, ни Херцеговци, већ Требињци, које ће памтити по снажној љубави према свом завичају.

“Оне најближе Требињце сам нажалост овдје сахранио. Били смо везани, срођени, али Божији план је био другачији. Надам се да сам стекао пријатеља довољно да сутра када навратим имам с ким кахву, под дивним требињским Сунцем, попити.

Овдје сам упознао и добре православце и на сваком кораку сам разбијао предрасуде о њима, али и о нама муслиманима. Са њима сам каву пио, са њима фудбал играо, са њима сарађивао, са својим монахом бицикло возио. Њима говорио о исламу, а муслиманима о православљу. Напосљетку, лијепо је живјети у таквом амбијенту. Увијек сам се водио наизглед наивном реченицом – Не може бити лоше колико ја могу добра испричати”, навео је даље ефендија Мустагић.

Захваливши се, како каже, најприје Алаху што му даде здравље и упути га овдје, он се такође захвалио и своме рах. Јасминку што га доведе у Требиње, рахметли Ибрахиму (Ики) што га је прихватио као своје дијете, те муфији Дедовићу што му је омогућио рад у Требињу, те хафизу Садику и његовој породици који су му уљепшали боравак у Требињу, а захвалио се своме пријатељу, монаху Порфирију што му је, како је навео, “безусловно помогао у Требињу” и којим се, додаје ефендија, православци требају поносити.

Ефендија Мустафић на крају додаје да, настављајући свој пут у Меџлису исламске заједнице Ливно, он додаје – Чекам вас тамо крај Бистрице. Хвала вам свима. Останите у миру драги моји.

САРАНСАК


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО