Антрополог Олег Солдат: „Херцеговцу је сав свијет у ријечима.”

“У прошлом вијеку у Невесиње и Гацко долазила су велика имена науке, антрополози Алберт Лорд и Милман Пери, и снимали скоро неписмене гусларе. Из њихових разматрања произашла су дјела која су створила револуцију у теорији медија. Другим ријечима, баш у Херцеговини ријешено је Хомерско питање. И људи то не знају. Као ни то да је архива ова два научника већим дијелом на Харварду и тамо се на неки начин кривотвори”, открива за “Моју Херцеговину” антрополог Олег Солдат, асистент на Факултету политичких наука бањалучког универзитета.

Олег Солдат спада у ред интелектуалаца чији је дијапазон интересовања веома широк. Од базичних хуманистичких наука као што су филозофија и теологија, преко антрополигије па све до савремене књижевности и поп културе. Његови ставови неријетко изазову буру међу студентима Факултета политичких наука којима је асистент на предмету Антропологија, али и у широј јавности.

Ђаци и студенти морају да буду идеалисти
Било да се слажу са њим или не, сигурно је да Солдат припада невеликој групи свестраних и вансеријски образованих људи, дакле, интелектуалној елити ове земље, чији вас ставови нагоне на размишљање. За себе каже да је учитељ и предавач који има жељу да га људи препознају по његовим дјелима.

“Учитељство има идеалну компоненту да мора да буде и више од мисије. Око 26 вијекова имамо категорију учитеља, односно особу која узима ученика или ученицу и узводи га до пуноте његове традиције. Ријеч школа је изведеница из грчке речи схоли која означава слободно вријеме, доколицу. Дакле, да би човјек учио, мора да се налази у стању доколице. А ми смо данас у ситуацији да смо кредитима ревитализовали робовласнички систем, односно, људи који имају озбиљан посао који доноси озбиљне паре имају мање времена да нешто прочитају него прије 70-так година. По мени учитељи ослобађају личност од поробљености. То је и крајњи циљ његовог дјелања. Е сад, учитељ може да се нађе у разним категоријама од елементарног, али врло битног, учења дјетета писмености или рачунању, до највише категорије као што је усађивање морала или, што је најкомплексније, а то је поглед на свијет. Поглед на свијет је нешто што ми, Европљани, његујемо већ 27 вијекова”, прича Солдат.

Он сматра да су наша дјеца изузетно надарена, бистра и енергична, али да је ниво знања у посљедњих четврт вијека опао, посебно корпус знања из хуманистичких наука које је неопходно усвојити до 19-те године. Тврди да су погубне данашње тенденције да се у периоду средње школе ђак расхумани, рашчовечи, и тако постане практичан члан заједнице фокусиран на будући посао и материјално.

Никада ђак и студент не треба да буду практични. Они треба да буду веома идеалистични и да у том периоду усвоје много знања. А касније могу да се опредјељују. Кад видите да студент одлази на пријем у Владу и када су његова прва три питања везана за то шта је са радним мјестима, знајте да се ради о лошем студенту. Прави студент се интересује само за квалитет науке. Јер, ако је тај квалитет на завидном нивоу, студент ће након факултета наћи радно мјесто или ће га, ако треба, измислити. Ја очекујем и заговарам да се врати пракси једне перипатетичке школе у којој ће да се врати интимно повјерење између учитеља и студента и да учитељ постане цјелодневни пратилац студента. Предвиђам повратак харизматским учитељима који не нуде оно што студент може сам да прочита или пронађе код куће на интернету, него знања која само он посједује. Дакле, предвиђам повратак на оригиналност. Још је Арчибалд Рајс говорио да професори не смију да пишу скрипте које интелектуално осакаћују студента него морају да понуде оригиналан поглед на свијет”, објашњава Солдат.

Херцеговина крије одговор на Хомерско питање
У свом научном раду, а нарочито се бавио антропологијом језика и моралности, Солдата је фасцинирала Херцеговина. Сматра да је на том подручју ријешено Хомерско питање. Објашњава да су резултати истраживања америчких научника сада извори селективног читања и присвајања наше традиције и културног наслијеђа.

“Од 30-тих до 50-тих година прошлог вијека на простору БиХ, колико се сјећам, нарочито на подручју Невесиња, Гацка и Бјелог Поља, долазили су антрополози из Америке како би истраживали и описали традицију гуслања. То су била велика имена науке, Алберт Лорд и Милман Пери, који су тада снимали скоро неписмене гусларе. Кодификовали су своје радове, похранили их у архиве, а из таквих разматрања су произашла дјела која су створила револуцију у теорији медија. Другим ријечима, баш у Херцеговини је ријешено Хомерско питање. И људи то не знају. Као ни то да је архива ова два научника већим дијелом на Харварду и тамо се на неки начин кривотвори. Кад сам почео да се бавим антропологијом амбиција ми је била да се бавим оним у чему смо ми велесила. То је оралност. Тако сам и дошао до антропологије оралнога у чему Херцеговина, а можда и Црна Гора, предњачи. Орална конфигурација менталитета је најсачуванија у Херцеговини”, тврди Солдат.

Иако је из Крајине и са Херцеговином нема неких додира, осим што му је супруга одавде, у научном смислу се највише бавио овим подручјем. Тврди да се јака усмена традиција код Херцеговаца огледа у начину говора и по језику:

У смислу живог, свакодневног говора, ријетко ко може да се мјери са Херцеговцима, и то, конкретно, из њеног источног дијела. Као што знамо, гатачки дијалект је легао у основу Вуковог поимања аксентологије. И то може врло лако да се провјери. Овдје је фреквентност употребе имперфекта у свакодневном говору врло висока, а готово више нигђе не може да се сретне. Ја сам био присутан када један гост у кафани овдје наручује у десетерцу. Нигдје, као у Херцеговини, не можете да нађете човјека који је по стилу облачења и, очито, по нивоу образовања запуштен, а који прича на врло завидном нивоу. Такав човјек на другом мјесту би причао крајње неразумљиво. И терен и поднебље овдје потврђују чувени Цвијићев налаз који каже: Херцеговцу је сав свијет у ријечима.”

Солдат се у својим научним анализама дотакао и политике. Полазећи од чињенице да теорију оралности није нико изучавао, његова намјера је била да примјени антропологију оралнога из Херцеговине и, можда, неких дијелова Крајине, на укупну антропологију политике.

“Желио сам да видим како се политичко поље Републике Српске обликује у складу са можда одредјеним архаичним предрасудама из гусларске и епске теорије. То није потпуно недотакнута ствар. Професор Кољевић се дотакао тога, али се он није бавио политичким аспектом. Ви кад погледате наше политичаре, у њима је Динарски рефлекс веома изражен. И гусларски. Динарски рефлекс се огледа у предоминацији мушкога, у фиксирању на патријархално, да има два метра преко леђа, да је, по могућности, гарав као из епске поезије. Ту је добар примјер Мило Ђукановић. Иначе, друго име за Динарску расу је виолентна. И заиста, ми смо веома запаљиви и виолентни и једини са нама ту могу да се мјере келтски народи, Велшани, Ирци, Шкоти, који, када погледате, такође настањују брдско-планинска подручја“, прича Солдат.

Изградити ефикасну митологију живота у РС
Када говори о свом виђењу будућности, за разлику од већине, Солдат сматра да се Срби могу сматрати добитницима:

“Рођење хаотичног принципа се десило на западу, то је сасвим сигурно. Дошло је до арогантне осионости због чега га је планетарно становништво замрзило. Неоправдано, јер постоји и другачији и други запад. У свему томе, ми смо велики добитници, јер је нови свјетски модел управљања опробан на нама. Српско искуство ће лећи у основе тих почетака и свако ко се буде бавио проучавањем, мораће да крене од нашег искуства. Да вас подсјетим, Срби су из тог искуства изашли са двије државе, Србијом и Републиком Српском. Могу да кажем да у времену које долази становништво РС мора да изгради нову митологију, у позитивном смислу, тако да могу да кажем да је можда и добро што живимо у двије или три државе.”

На питање засто се већина људи на овим просторима не осјећа побједнички, Солдат каже:

Ја се осјећам и моји студенти су јако испровоцирани мојом тврдњом да за сада треба тако да остане, да буде разноврсност српских држава. Овако гледано, српско вјерско, културно и политичко искуство покрива централно-европску област и сеже скроз до Медитерана. То је једно веома комплексно подручје. Сада је битно да становништво РС изгради ефикасну и благородну митологију живота у РС, чему се трудим да допринесем својим дјеловањем. Да престану да помишљају да посједују резервну домовину и резервни стан у Београду или Новом Саду. Лично мислим да је то веома кобна појава која његује депласирано и лажно увјерење у то да одрицањем од онога одакле си потекао може неко да те више воли и прихвати у Србији само зато што је она српска и православна.”

Моја Херцеговина


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО