На данашњи дан, 1. јануара 1915. у Хашанима рођен је један од највећих писаца

На данашњи дан, 1. јануара 1915. у Хашанима рођен је Бранко Ћопић, један од наших највећих писаца. Иако је важио је за човјека ведрог духа, увијек спремног за шалу, у дубини његове душе лежали су сјета и туга. Прочитајте неке од мање познатих чињеница из Ћопићеве биографије…

ОТАЦ И СТРИЦ – НА ДВИЈЕ СТРАНЕ У РАТУ

Бранко Ћопић, рођен је 1915. године у селу Хашани, надомак Крупе на Уни. Било му је свега четири године када је остао без оца. Са млађим братом и сестром одрастао је поред мајке Соје, деде Радета (којег ће се касније сјећати у многим својим ђелима) и стрица Ниџе.

„Док се мој отац борио као војник аустроугарске армије његов рођени брат Ниџо, српски добровољац војевао је против аустроугарских завојевача. Тако су се два брата, у двије зараћене војске, борила уствари један поред другога“, рекао је својевремено о свом оцу Бранко Ћопић.

Његов отац Вид умро је од шпанске грознице – у страховитој врућици посегао је руком на себе, објесио се.

ПРВИ ДОБИО ИМЕ БРАНКО

Бранко Ћопић био је прво дијете у крају које је име добило по пјеснику Бранку Радичевићу. Иронично, мост са кога је Ћопић окончао свој живот 1984. године зове се Бранков мост, а још увијек се воде полемике да ли је мост добио име по Ћопићу или по Радичевићу.

ДВА ПУТА ИЗБАЧЕН ИЗ ШКОЛЕ

Нижу гимназију Бранко Ћопић завршио је у Бихаћу, а учитељску школу похађао у Сарајеву, Бањалуци и Карловцу. Избачен је из бањалучке Учитељске школе у четвртом разреду због читања напредне литературе. Након тога уписује је се у Учитељску школу у Сарајеву из које је, такође, избачен. Школу је, ипак, завршио у Карловцу гђе је прабачен уз помоћ неких професора. Филозофију и педагогију завршио је касније у Београду.

КУМ СА СКЕНДЕРОМ КУЛЕНОВИЋЕМ

За вријеме студирања с времена на вријеме објављивао је приче у „Политици“. На самом почетку Другог свјетског рата повезао с народноослодилачким покретом и од самог почетка до краја рата и ослобођења био припадних партизанских јединица.

Цијело вријеме рата био је ратни дописник, заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, такође веома познатим књижевником, Скендером Куленовићем.

ЈЕДАН ОД НАЈПЛОДНИЈИХ И НАЈПОПУЛАРНИЈИХ ПИСАЦА

Прву књижевну награду Бранко Ћопић добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, затим Ракићеву награду идуће године, потом награду Српске краљевске академије 1940. године.

Крајем педесетих објавио је књигу за дјецу „Орлови рано лете“, први дио „партизанске трилогије“. Његошеву награду добио је 1972. за антологијску збирку приповедака “Башта сљезове боје“. Ћопић је ту књигу објавио 1970. године.

Добитник је и Награде АВНОЈ-а, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман „Не тугуј, бронзана стражо“. Од 1968.године био је члан САНУ.

ПРВИ „АНТИТИОИСТА“

Ћопић је био први југословенски и српски писац који се побунио против привилегија Титове бирократије својом „Јеретичком причом“. Добрица Ћосић својевремено је рекао да је Ћопић био „први антититоиста у књижевности коме су се касније придружили и значајни сатиричари Васа Поповић, Ерих Кош и други.“

ЈАКО ВОЛИО „МАРШ НА ДРИНУ“

Омиљена композиција Бранка Ћопића била је „Марш на Дрину“. „Ја не знам да ли има нека пјесма која ме може тако узбудити као она мелодија ‘Марша на Дрину’, јер све ми се чини да чујем топот оне српске коњице која напредује према Дрини, да чујем онај звук кад се ваде сабље“, говорио је Ћопић.

„ЗБОГОМ ЛИЈЕПИ И СТРАШНИ ЖИВОТЕ!“

Бранка Ћопића сви су сматрали за човјека ведрог духа, увијек спремог за шалу, међутим, они који су га познавали боље знали су да у дубини љегове душе лежи сјета и меланколија.

Када је 26. марта 1984. године окончао живот скочивши са Бранковог моста, само се потврдило оно што су многи наслућивали – да је писањем помало бајковитих редова о дјетињству и рату заправо бранио себе од стварности у којој му је једног тренутка постало тако тијесно да другог излаза није било…

Неколико мјесеци прије смртни написао је двостих, као да пише сопствени епитаф:

„Шака зрња, сламе снопић
то је читав Бранко Ћопић“

На крају опроштајне поруке пронађене послије његове смрти, писало је: „Збогом лијепи и страшни животе!“

Mondo.ba


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО