Mоравице мјесто у Хрватској у ком Срби и Хрвати живе у слози: „Рата није било јер нико није хтио да ратује“


У малом месту у Хрватској сложно живе Срби и Хрвати. Рата није било јер нико није хтео да ратује, славе се два Божића, споменика има разних и сви су читави.

Како пише Јутарњи лист, реч је о месту Моравице, које спада у месни одбор Врбовски. Сваки трећи становник тог места је Србин. Из кафића „трешти“ разноразна музика, па и она „По шумама и горама“.

У Моравицама није чак било ни рата „јер није било заинтересованих ни с једне стране. А били су наоружани, једнима је пушке поделила ЈНА, а другима хрватска полиција. Они, међутим, села нису чували једни од других, већ од оних ‘са стране'“, пише Јутарњи.

Људи у том месту не знају да мрзе једни друге по националном кључу и знају дубоко да се поштују.

„Град Врбовско има више од 35 одсто представника српске националне мањине. Ми смо у потпуности имплементирали Закон о правима националних мањина у наш Статут. Договорили смо се с представницима Већа српске националне мањине да оне двојезичне плоче иду само тамо где су Срби у већини, а то су, уз Моравице, још Гомирје и Љубошина, те одређене улице. Сматрали смо једни и други да нема потребе таквим плочама покривати друга насеља, поготово она у којима Хрвати живе у стопостотној већини“, каже за Јутарњиградоначелник Моравица Дражен Муфић, који је на ту функцију дошао са својом независном листом.

Његова два заменика су из редова српске националне мањине, Анђелка Мамула као представница с мањинске листе, и Боривоје Докмановић, као кандидат с градоначелникове независне листе.

„Људи овде имају исте услове и исте могућности, а разлике не правимо ни у чему, најмање у националности. Делимо последице тешког живота. Овде, срећом, није било рата, па смо се некако раније окренули послу и инвеститорима. Увјек има појединачних испада, али могу рећи да је ситуација гледе тог питања врло добра. Сарадња је видљива на сваком кораку, а највећи заједнички пројект је заправо наш буџет који не искључује никога, финансирамо бројна културна удружења, манифестације, програме. Делимо добро и лоше, а највећи нам је проблем то што нам села постају празна. Имамо 63 насеља на чак 270 квадратних километара, а у њима живи само 5.000 људи. Бринути о бројним неразврстаним улицама, организацији одвоза смећа и другим комуналијама, прави је изазов“, каже градоначелник.

Новица Вучинић, професор историје и географије и председника Српског културног друштва „Просвјета“ из Моравица каже да мештани тог градића нису измислили ништа ново, већ су само наставили онако како су то радили њихови преци.

„Када је све кренуло почетком деведесетих, ми смо видели да не ваља, имали смо, додуше, свако својих будала, које смо морали да ‘ишамарамо’. Погодиле су се добре генерације Хрвата и Срба које су се трудиле. Било је битно да никоме не падне глава, и у томе смо успели. Није на локалном нивоу никада било проблема, на нивоу града још мање, а сарадња са Жупанијом је изврсна. Али, тако није на националном нивоу. Ми се не бавимо политиком, али она нама итекако да. Ми се одупиремо, али како дође с врха, тако мора бити“, каже Вучинић.

Ови Горани нису се делили према националности, нити су се искључивали у поштовању обичаја. Једни другима одлазе на прославе и обележавање Божића. Придруже им се и муслимани који ту живе, наводи даље Јутарњи лист.

Протојереј-ставрофор Јеленко Стојановић када се обележава и слави Свети Сава поклоне дели и хрватској и муслиманској деци. Он је Србин који се школовао у Београду, а већ 33 године службује у Моравицама. Филозофија којом се руководи не може бити једноставнија.

„Када је Бог створио првог човека, видео је како није добро да је човек сам, и даде му жену. Бог је одредио да је човек биће заједнице, као што је и Бог биће заједнице. Сам тај почетак упућује нас једне на друге, ми кад некога волимо, требамо да се за њега боримо и треба да живимо једни с другима јер Господ каже: ‘Што учините једноме од најмање браће моје, мени сте учинили’. Хришћанство почива на томе, на љубави. Оно нас упућује на љубав према ближњима и Богу. То је суживот који морамо живети, то је заједница, нема силе“, каже протојереј Стојановић.

У Моравицама се не закључавају врата куће ни бицикли. Нема крађа, нема криминала. Тамо се живи типично братство и јединство и боље од тога, закључује Јутарњи и као пример наводи да се мештани Моравица спремају за један Божић када ће се певати Тхомпсон, за други ће свирати Баја Мали Книнџа, и сви ће га певати, и Хрвати и Срби.

Jutarnji list


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО