Једнако ноћас болују Херцеговина и Војводина.

Сунце одлази да испрати Леотарска брда,
Успаваним зрацима сред средњег Баната,
Требињем и Клеком, Љубињем и Коњским,
Поручи народу да је сећање вредније од злата.

И тек понекад кад се зачују гусле два брата,
Оног што га слави крај Требишњице,
И оног што их чува у сред Баната,
Једнако да осветли чедно лице.

Тамо где се удоми стари ђед после рата,
Четрдесет пете у пуној снази суза га мине,
Кад загрли црну земљу у сред равног Баната,
А у глави сурово вапно и снег Херцеговине.

Зато је Сунце свугде исто и једнако боли
Било у кршу, било у равници и свугде где су кости
Боже молим те ако те има душу им паћену прости,
Једнако ноћас болују Херцеговина и Војводина.

Душан Бојанић


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО