Јована Перовић о Бањанима
Љепотама Црне Горе никад краја. На коју страну да се окренемо угледаћемо нешто вриједно пажње. Овај пут смо се одлучили да пишемо о цвјетовима из камена, необично звучи, свакако. Наравно да постоје такви цвјетови један од њих јесте и наша саговорница Јована Перовић. Таман што нам је привукао пажњу децембарски дан кроз Бањане, тако смо одлучили да нам Јована буде водич кроз ово путешествије. Дјевојка, налик оним дјевојкама о којима су пјесници писали, хајдуци се борбама заклињали да ће је освојити, тако је и нас љубављу према своме завичају, Мацаварама, освојила Јована. Имали смо из рукава да извучемо безброј питања, да уграбимо један дан у толико реченица да саставимо, закључили смо да је немогуће…
Уступили смо мјесто Јовани.
Јована, шта за тебе представља појам Бањани и да ли се човјек рађа са душевним полетом мјесту гђе је рођен?
-Одговор на ово питање бих започела цитатом: „Човјек када заборави одакле долази, заборави и куда треба да иде.” Нијесам сигурна да могу наћи праве ријечи и описати ту везу и љубав. То је неки осјећај. Игром случаја од рођења сам везана за Мацаваре. Моји, и отац и мајка, су из Бањана. Самим тим моје одрастање везано је за Бањане и тај крај. Све најљепше успомене, школски распусти… Та веза одрастањем само постаје јача, нераскидива. Како и пјесма код нас каже: „Ој, Бањани, племе моје, ја вас волим не знам што је…”
Што се другог дијела питања тиче, мислим да људе с годинама, односно како старе, вуче нешто, да се макар на тренутак врате и повежу са својим коријенима. Један мудри човјек из бањског племена каже: „Бањани су наше исходиште и у њима нећемо никад побркати стране свијета.”
Како си се одлучила да је све оно што је из твог завичаја лијепо, да ли је то пристрасност према Мацаварским плодовима или је заиста тако?
– Па вјероватно има пристрасности. Има сигурно. Али то је просто тако. Мацаваре су мјесто гдје ми је драг сваки камен, свака ливада, крш, пропланак… Што се тиче плодова, најљепши су и најукуснији, а свакако и најздравији. На овом подручју је скоро свака биљка чај, па је ово поднебље Богом дано за производњу здравог млијека и меса, као и прерађевина. Нарвно и поврћа, од ког је надалеко позната кртола, али и шумско воће, дрењина, дивља крушка итд.
Знамо да си неко ко сачињава етно пјевачку групу “Бањке”, реци нам нешто више о њој…
– Група је настала из огромне љубави и жеље да се сачувају од заборава пјесме, мелодије, доскочице, које су наши стари његовали на игранкама и сијелима.
Због ове ситуације са ковидом, ево већ скоро годину дана, све је скоро потпуно обустављено. Надам се да ће ускоро проћи ова пошаст, а како женска, тако и мушка пјевачка група наставити са својим активностима. Требало би да сви ми који потичемо из ових крајева његујемо нашу традицију и осмислимо читав низ активности које би сачувале и промовисале изворну народну пјесму.
Знајући да су разлике између села и градова веома изражене. Шта за тебе представља село, а шта град?
-Село је слобода. Село је мир. Док је живот у граду ужурбан и стресан. Чињеница је да су наша села у Бањанима све слабије насељена и све мање је породичних домаћинстава. То су углавном старачка домаћинства. Уз добру подршку државе мислим да се могу наћи начини за повратак млађих људи који би у Бањанима основали своје породице. А сви остали који вуку коријене из овог племена, да ће засићени градском вревом и стресом који живот у градовима намеће, пожељети да се одморе у Бањанима. Вјерујем да је и ова ситуација са короном показала да су природа и село спас за физичко и ментално здравље људи.
Мацаваре су за тебе нешто посебно и надасве лијепо. Како би нам описала Бањске људе?
-Из прича које сам слушала, али и примјера којима сам била свједок, стекла сам утисак да наше људе одликују храброст, хуманост и слога. То су људи који су спремни да помогну другима, да их заштите у невољи. И чојство стављају изнад свега. Сав тај крш и камен рађа људе борце у сваком смислу те ријечи. Тежак је био живот наших предака, испуњен борбом. Кроз вјекове су непоколебљиво стајали на бранику слободе, правде и вјере. Људе из Бањана одувијек, па и данас, краси гостопримство. Према једној анегдоти су се неки путници из других племена при проласку кроз Цуце представљали као Бањани да би им било узвраћено гостопримство које су Бањани пружали не само Цуцама, већ свима који су с добром намјером у Бањане долазили.
Трагом Старе Херцеговине и Бањана, остали су и трагови еминентних личности из ње. Које би нам у разговору истакла?
-Бањани су срећни и освештани комад земље који је изњедрио пуно црквених великодостојника, свештених лица, научних, културних спортских радника и стваралаца. Освештани, јер се на простору Бањана налази велики број цркава као и манастири Сомина и Косијерево, у коме се чува стопало Апостола Луке, али и дио моштију Светог Арсенија Сремца. Поменула бих само неке личности, а има их заиста јако пуно. Владика Сава Косановић, др Нико Миљанић, Ђоко Бањанин Миљанић, Ћетко Пејов Ераковић, војводе Баћовићи, Станиша Копривица, Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента… су нека од имена која имају велики углед и поштовање у нашем народу уопште, не само у Бањанима… Данас имамо удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић”, а Владичина вода на Велимљу је само једно од свједочанстава добра које је учинио Бањанима. Преци Николе Тесле, династије Петровић, владика и господара Црне Горе, као и Владике Николаја су такође из Бањана. У новије вријеме вјероватно најпознатији Бањанин је наш дивни Владика Јоаникије Мићовић, који је главни духовни ослонац нашег народа. Уз њега бих свакако додала и народне гусларе Ђорђија Копривицу и Миломира Миљанића. Али и доста академика, научника, љекара, пјесника који дају огроман допринос нашем друштву.
За крај нашег разговора нам издвоји анегдоту која најбоље описује твоје племенике.
– Једна од анегдота, која показује колико су други цијенили Бањане по њиховој храбрости, племенитости, дарежљивости и повјерењу, каже да кад су питали једног Цуцу да ли је волији да му помаже Бог или народ одговорио: „А спадају ли у тај народ Бањани? ”Пошто га увјерише да спадају, он одговори: „Мени онда нека помаже народ, волији сам него Бог.” Ипак, са Божијом помоћи се може свуда, а без ње ни преко прага.
Поздрављајући се са Јованом, ослонићемо се на мудрост човјека из Бањског племена: „Бањани су наше исходиште и у њима нећемо никад побркати стране свијета.” Заиста је тако.
Николина Ковачевић/ПорталНикшић
ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?