БРАЋА МЕРЋЕП – БИЛЕЋКИ НЕИМАРИ

Према сјећању Николе Лера бистрог стогодишњака из Чепелице, чак до 1905 године у билећкој вароши бијаше неколико већих и тврдо зиданих кућа, остале још бијаху мале, приземне каменом плочом покривене са дијелом за становање и омањим како се то данас каже пословним простором.

Доћи ће моћни Владимир Мерћеп, трговац, градитељ, велики српски родољуб и културни посленик. Стићи ће и чувене породице којих до тада није било у овом крају, а ето и данас их овдје нема. Наћи ће се ту породице Дувњака, Хамовића, Секуловића (оца и стрица познатог америчког глумца Карла Малдена, односно Младена Секуловића), Периновића, Дамјановића, Ћоровића, Чомба, Пичета, Злоковића, Димића и других.

Уз породице такозваних дошљака нагло ће се својим богатством, угледом и патриотизмом уздићи и бројне породице билећких старосједилаца: Милошевића, Тупањаца, Кукића, Стијачића, Самарџића, Попара, Гаћиновића, Џелетовића, Капора, Кокоља, Мијановића, Гњато и других.

Сви ће се они, придошлице и домаћи, бавити занатством или трговином и угоститељством, а истовремено ће бити носиоци културног живота и патриотске мисли ове мале вароши. Они су оснивачи ‘Просвјете’, Српске читаонице и Сокола.”

Међу њима доминиира богата породица Мерћеп. Владимир градитељ билећких „чуда“ парног млина коме не треба ни поток ни ријека и његов брат Михајло први фотограрф у Босни и Херрцеговини.

Поуздано се зна да је Михајло имао фотографску радњу у Билећи и Загребу. Свестрана личност, изврстан спортиста, свјетски путник, интелигентан, успјешан пословни човјек, нашао се на врху листе пионира авијације с простора овог дијела Европе. И за оно доба права ријеткост – имао је путнички аутомобил. Михајло је у Загребу био оснивач Аероклуба “Загреб”, а имао је и фотографски студио, односно атеље за модерну фотографију.

Да један Билећанин постане пионир авијације и фотографије толико је невјероватна чињеница да би неко данас требао добро да се потруди да је засјени. И не само то. Породица Мерћеп била је у европским и свјетским размјерама позната научно-спортска, војничка и трговачка породица тога времена, која је оставила неизбрисив траг у рађању сунчане Билеће.

Остаци некадашњег билећког богатства, као што су Парни млин, Соколана, хотели Балкан, Корзо, Мандл, Бристол, те бројне трговинске и занатске радње, гостионице и кафане, данас представљају блиједу слику некадашњег сјаја и богатства славне браће Мерћеп те богатих трговаца, угоститеља и билећких занатлија.

И оно што је преостало свједочи о једној епохи у којој питање браће Мерћеп и њихове улоге у развоју Билеће још није у довољној мјери расвијетљено, јер историја породице Мерћеп златни је пресјек минуле епохе. То је нит која повезује судбину идеалисте, протагонисте животног елана у духу позитивизма с развојем касабе и њено укључивање у токове економског развоја Краљевине на почетку деветнаестог вијека. Ту је космополитски дух југословенске заједнице који је у највећој мјери карактеристичан за интелигенцију и који је омогућио проток идеја и радну мобилност, који ни данас нису лако остварљиви на вјетровитом Балкану, иако су путеви знања свима доступни.

Како се у многим писаним оставштинама помиње Дубровник, негђе и Требињска шума, као мјесто њиховог рођења, једно је сигурно: њихов отац Митар је због посебних заслуга у револуционарним збивањима, а нарочито за вријеме бомбардовања Београда 1862. године код Чукур чесме, стекао тада наклоност и пажњу књаза Михаила који му је даровао имање негђе код Кладова. Кад је Босну и Херцеговину окупирала Аустрија, предомислио се, продао имање у Кладову и стигао у Билећу. Да ли га је Аустрија довела или га је повукла жеља за Билећом, не зна се. А шта га је одагнало, остаје да се истражи. За нас је овђе битно да су Мерћепи живјели у Билећи и увелико допринијели њеном развоју. Иако није живјела у Билећи она је 1904 године рођена у Билећи, Рајка Мерћеп српска вајарка, керамичарка и сликарка свјетског гласа. Звали су је Рајка Билећанка.

Билећа и билећки крај економски су ојачали у доба аустругарске окупације, нарочито у првој деценији 20 вијека.Уз војску и чиновништво настајала је и развијала се уредна и чиста варошица испод Баљаче стране. Кад год су Логор и његове касарне били пуни војске, Билећа би куцала снажнијим билом, а кад војске тамо не би било развој и живот вароши би утихнуо.

Војислав Гњато/Bileća Vijesti Onine


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО