ДОКУНДИСАЛО МИ ЈЕ ВИШЕ, СТОЛОВЕ И РУКЕ ДЕЗИНФИКУЈЕМ, А ГРЛО И ДУШУ РАКИЈОМ ИСПЕРЕМ!

Новка Тркља из Билеће се може чинити као свака обична седамдесетпетогодишњакиња, но ова бака је по много чему јединствена на подручју Херцеговине.

Власница је најстарије кафане „Ускок“ у овом дијелу БиХ, гђе с осмјехом након 54 године и дан-данас дочекује госте из свих крајева наше земље, али и из Србије, Хрватске, Црне Горе…Вриједно и предано ради од њене седамнаесте године, годишњи одмор никада није користила, а о пензији не размишља.

Како нам говори на почетку разговора, пандемија коронавируса се осјети на подручју Херцеговине, па и у њеном крају, а она у раду поштује препоруке надлежних.

  • Из личних разлога се придржавам правила. Купила сам раствор за дезинфекцију, па попрскам и по столовима и по намјештају, руке се редовно перу и дезинфикују, а онда себи исперем грло и душу ракијом коју волим попити. До сада се нисам бојала короне, али ево сада је има на све стране. У Требињу, Мостару гђе имамо пријатеље који су се о јаду забавили, из Фоче зову, и тамо пуно болесних, у Билећи ево хаос. Тек сада сам озбиљно схватила све, неки јади имају, а шта је, не знам – говори Новка Тркља.

Њена свекрва је кафану „Ускок“ отворила 1. јуна 1966. године, а Новка води посао од 1973, мада је и прије радила у њој. Педесет четири године рада је прославила 1. јуна ове године. Током тих година долазили су јој новинари из цијеле БиХ, желећи упознати харизматичну баку и направити причу о њој.

  • Било је понуда да снимим и документарни филм. Долазили су људи из Србије и из Сарајева, питали да се договоримо да нешто снимимо. Ја питам овог једног: „Болан шта ти је, шта си ме се докопо, пусти ме више“. Велим, шта вам је ту интересантно, баба нека и нека стара кафана, пустите ме живота ти. Свратио тај новинар из Бање Луке и каже ми да не зна има ли један или два случаја у цијелој БиХ да људи раде толике године у кругу породице откад су почели и да никоме није издавано. Ја велим да јесте тако, а он ми каже распитивао се надаље и нико, ни од Срба, Бошњака ни Хрвата му никада ништа негативно није рекао за нашу кафану и нас. Сви су рекли да су ту свраћали, а никада нису доживјели нешто непоштено. Каже ми да му је због тога још више стало да сними – наставља Тркља.

На питање до када ће дочекивати и служити госте у својој познатој кафани, одговара да не зна.

  • Не знам ни хоћу ли до ујутро, вјеруј ми. Пријављена сам, али ми је више докундисало, вјерујте ми да ово што радим није за мене, свјесна сам тога, нити сам ја за овога. Имам насљеднике, али неће нико, кажу ми: „Бјежи, носи ђаво тебе и кафану“. Имам сина Зорана који је студирао у Новом Саду и остао је тамо да живи, а кћерка Оливера је завршила економију и ради, она има још годину пред пензију. Кћерка хоће у пензију, има још да напуни четрдесет година стажа, али каже: „Носи ми кафану, немој ми је спомињати“. Као дјецу их је то убило, било је доста посла. У вријеме Југославије сам радила од јутра до сјутра, а ми смо традиционално фамилијарно радили, знају то многи. Имам двоје унучади, али…, ма какви да они раде овђе, кад неће ђеца, а камоли унучади – искрена је вриједна старица.

Током 54 године рада у њену кафану су свраћали многи, па и они познатији, но Новка посебно воли и поштује раднике попут ње.

  • Под број један је шпедиција, много цијеним те људе, возаче који су пуно прошли. Некад је било: „Хајде, шоферчина, шта“, али ти су људи пролазили цијелу Европу унакрсно, и тамо и овамо. Деведесет пет посто њих су били гости, свраћали су Словенци, Хрвати, Македонци… И данас примим поздраве од много тих људи који су некад свраћали – каже на крају Тркља.

Фокус.ба
Фото: еТребиње


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО