Један дјечак је успио да преживи стријељање у Крагујевцу.

Тог дана, Њемци су похапсили на стотине дјеце и старијих грађана Крагујевца, и затворили у бараке. Из тих барака су их редом изводили и стријељали, у мањим групама.

Хитлер је направио математику да се стријеља по 100 Срба за сваког убијеног Њемца, и по 50 за сваког рањеног. Обзиром да је прошлог мјесеца у Горњем Милановцу убијено 10 Немаца и рањено 26, све заједно било је потребно 2300 Срба за одстријел.

Изводили су редом и стријељали. Дјечак је сједио у бараци, слушао митраљезе и крикове, и чекао да дође на ред. Замишљао је мајку и оца како плачу за њим.

У једном тренутку митраљези су се утишали.

Њемци су испунили квоту од 2300. Похапсили су мало више људи од тога, и дјечак је случајно био у том вишку који је преостао. Отворили су им врата и рекли да могу да иду кући.

Дјечак се појавио на вратима код мајке и оца који су већ били у црнини и плакали за њим. Нису могли да верују да им је син жив. Сакрили су га на тавану и тамо држали данима, у страху да се Њемци не врате по њега.

Завршио се рат.

Дјечак је завршио гимназију и уписао права, али је убрзо схватио да га више интересује глума.

Дјечак се звао Милосав.
Али сви су га звали Мија.
Мија Алексић.


ФБ


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО