Славица М. Перућица: „Ок, мама“

Не мама нисам алкохичарка ако сама свратим у радњу и купим пиво за мене.
Уосталом и ти попијеш пиво које остане после наше славе.
Ок мама, и ја исто тако некад у жељу…
Брига ме шта ће ко помислити што сама у поноћ купујем пиво.
Ето баш ми је густ.
Лакше ми некако пада овај тежак дан данас. Лакше ми пада још једно пресељење, и два свежња кључева, од само мени битна, три кључа да бих дошла преко двије капије, до свог стана који нема венецијанере али зато има дједа мраза на огромном прозору који гледа на огромну комшијину лучну терасу као из оне моје приче…
И славина која цури, телевизор који ни не гледам, мали ми је ормар…
Добро, тачно је да је мени сваки ормар мали. У праву си да ми не треба толико робе…

Знаш мама, данас сам покушавала да пребројим у једанаест градова шта мислиш колико пута сам се селила?
Добро знам да ћеш реци како би било лакше да се удам, али ако узмем у обзир мама да би то значило јос једно пресељење…
Мама, много ми је лакше да отворим лименку пива и замишљам да је ово ипак мој дом…


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО