5 октобар – двије деценије касније

Режим некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића пао је пре тачно 20 година после великих демонстрација одржаних 5. октобра у центру Београда.

5.октобар – двије деценије касније
На овај датум јавности у Србији углавном гледа као на дан демократских промена. Међутим, бројни су они који га сматрају као велику пропуштену шансу за истинском трансформацијом Србије.

Демонстрације су почеле након што је Милошевић одбио да призна резултате председничких избора одржаних 24. септембра те године.

Он је на тим изборима изгубио од Војислава Коштунице, заједничког кандидата ДОС-а. Коштуница је освојио 50,24 одсто гласова, док је Милошевић имао 37,15 одсто.

Све је почело у петак 29. септембра штрајком рудара у рудницима Колубаре, где се производи електрична енергија за велики део Србије.

Придружили су се људи из читаве земље.

Домаће и стране новинске агенције процениле су да је тих дана грађанску непослушност режиму Слободана Милошевића исказало више од милион људи. Оно што је изненадило многе су били штрајкови и грађанска непослушност радника по великим државним фабрикама.

Један од најжешћих удараца тадашњој владајућој гарнитури задали су радници Рударског басена „Колубара“ који су истрајали у штрајку упркос свакодневним претњама од стране режима. Штрајкове су организовали и Градско саобраћајно предузеће у Београду, као и запослени у Хидрометеоролошком заводу Србије

Кулминација је уследила 5. октобра испред Савезне скупштине пред коју су дошли грађани из готово целе Србије. Колоне аутомобила, аутобуса и камиона које су се кретале ка српској престоници биле су дугачке десетине километара. И поред блокаде многих саобраћајница, велики број људи је успео да се пробије до центра Београда.

Око 15 часова демонстранти су упали у зграду парламента после чега је скупштина демолирана и запаљена.

Страдала је и оближња зграда РТС-а у Таковској улици, док је директор телевизије Драгољуб Милановић пребијен је у оближњем Ташмајданском парку.

Један од најистакнутијих људи на протесту био је и недавно преминули Љубисав Ђокић, познатији као Џо Багериста, који је својим багером предводио јуриш демонстраната на зграду РТС-а.

Полиција је у једном тренутку престала да пружа отпор и придружила се демонстрантима. У вечерњим сатима 5. октобра 2000. грађанима се са терасе Скупштине Београда обратио Коштуница.

Стотине хиљада људи је током целе ноћи дежурало у центру српске престонице, славећи победу, али и стрепећи од могуће интервенције војске и других безбедносних служби бившег режима.

Наредног дана, 6. октобра, Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници.

„Хвала онима који су ми указали поверење и гласали за мене, али да се захвалим и свима који за мене нису гласали јер су ми са душе скинули један велики терет одговорности који носим већ пуних десет година. Имам намеру да се мало одморим, да проведем више времена са својом породицом, посебно са својим унуком Марком, а онда после тога да наставим да пре свега јачам своју партију“, рекао је тада Милошевић пред камерама у обраћању нацији.

У демонстрацијама је погинула Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона. Момчило Стакић из Крупња преминуо је од последица срчаног удара. Повређено је 65 људи.

Спомен-обележје са ликом Јасмине Јовановић откривено је 5. октобра 2002. године у парку између улица Кнеза Милоша, Сарајевске и Мостарске петље, недалеко од места где је погинула.

Војислав Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине и постао први демократски председник СРЈ.

Милошевић је у априлу 2001. ухапшен, а два месеца касније изручен је Хашком трибуналу где му је суђено за геноцид у Босни и Херцеговини, ратне злочине и злочине против човечности у Хрватској и на Косову.

Умро је 11. марта 2006. од инфаркта, у својој ћелији у Шевенингену.

Шта смо очекивали, а шта добили?
Политичар Балша Божовић сматра да се највећа вредност 5. октобра може свести на три најважније тачке.

„У питању је била победа режима на изборима. Демократским путем. Затим одбрана гласова на улици и оно сто је Зоран Ђинђиц креирао као најважнији део за почетак стварања модерне Србије – грађанска револуција као ненасилна друштвена промена“, изјавио је Божович, а као треће издвојио је окретање Србије ка Западу.

Како је рекао за Б92.нет, тог дана грађани су одбранили своје гласове којим су победили Слободана Милошевића. Додаје и да се тада није дошло на власт упадом у Народну скуштину и насиље, а како, према његовим наводима, неки покушавају данас да слажу.

„Тиме желе да затру свако сећање на тај дан. 5.октобар је дан када су се створили услови да се Србија отвори према свету и Европској унији, да престану ратови, санкције и сиромаштво, да коначно почнемо да живимо као сав нормалан свет. Земља је променила дотадашњи спољнополитички курс. Србија је одлучила да јој је место на западу. Зато је тај дан важан јер је представљао борбу за демократију, за модерну Србију, за уређено друштво, против свега што смо до тада знали“, наводи он.

Божовић сматра да обрачун са Демократском странком представља покушај да се затре свако сећање на 5. октобар 2000, као и на све оно што је потом уследило.

„Демократска странка, ДОС и Зоран Ђинђић су добили велике непријатеље који покушавају да извитопере историју и сваку позитивну мисао на тај дан које је темељ модерне Србије. Отуда и наратив да је он велико разочарење. Свакако да јесте било грешака и пропуста, највеће од њих је Зоран Ђинђић на крају платио и животом. Свакако да је било оних који су до скора живели од те славе и продавали 5. октобар да би имали привилегије власти у разним периодима. Али тај дан, ипак, треба памтити по победи грађана над аутократским режимом и по успостављању темеља модерне, демократске и грађанске Србије“, закључује Божовић.

Бојан Костреш из Лиге социјалдемократа Војводине за најважнију поруку 5. октобра узима ону да се никоме неће толерисати крађа гласова и покушај да се тако промени на изборима исказана воља грађанки и грађана Србије, као и да се једино изласком на изборе можете борити за своја убеђења.

„Нажалост изостанак лустрације, неспремност већине лидера ДОС-а да наше друштво суоче са улогом Милошевићевог режима у догађајима и злочинима из деведесетих, као и њихова неспособност да се изврше суштинске реформе нас је оставила без шансе да се наше друштво из корена промени“, каже Костреш за наш портал.

И поред тога, сматра да је борба била вредна вођења.

„Вредело је борити се и поносан сам што сам био део тог покрета и учесник догађаја“, закључује Костреш.

(Б92)


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО