Сјећање на легенду: 29 година од смрти Томе Здравковића

На Централном гробљу у Београду данас се обиљежава 29 година од смрти легендарног пјевача Томе Здравковића, а поред његове вјечне куће окупили су се бројни пјевачи и брат Новица Здравковић који је се сјетио дана када је његов брат сахрањен.

– Мој брат није био породичан човјек, али је вјероватно то био пут којим је морао да иде. Кад се приближим гробу кроз главу ми прво прође његова сахрана, јер то се тада виђело и никада више, да је таква киша падала. Долетјела је једна птица, стала је на грани изнад самог гроба и до краја сахране је била ту. Онда је одлетјела и када смо кренули са гробља киша је одједном престала – рекао је он.

Окупљени су донијели цвијеће и упалили свијеће у знак сећања на једно од највећих имена народне музике, а међу познатим личностима су били Ацо Пејовић, Бане Обрадовић, Жељко Јоксимовић, Драган Бјелогрлић, преноси Блиц.

Посљедња жеља
Тома Здравковић је био и остао једна од највећих легенди, краљ кафана и боем, велики сањар који је много пута дотакао дно живота и несебични особењак.

Пјевачева удовица Гордана Здравковић открила је посљедњу жељу Томе Здравковића. Наиме, на самртној постељи супругу Гордану је замолио да заједно са сином Александром побјегне далеко из Србије, од рата који се тада спремао.

-У болници, када је схватио да је крај, када се спремао рат, стално ми је говорио склони ово дијете одавде. Бјежи одавде, немој да Саша доживи рат. То је њему било страшно јер је он преживио рат и њему је било у глави да га што пре одведем да не доживи. Послије свега тога, нисам имала шта да тражим овдје. Нисам била запослена, материјална средства су била јако лоше. Он је годину дана био у болници и јако много сам пара потрошила на његово лијечење. Гдје год је могло да се набави у Европи, набављали смо да се спаси- испричала је Гордана.

– Био је врло интересантан. С њим је било веома интересантно живјети. Никад нисте знали гдје сте, за мене је било изазов живјети с њим. Лијепо и интересантно. Били смо заједно 18 година – присјећала се живота са Томом.

Причала је да себе никада није гледао као звијезду.

– Био је обичан. Почео је у кафани у Лексовцу, где је упознао Силвану. Вјеровао је у себе и зато је успио. Волио је јако музику, али му слава није много значила. Само је волео да га људи и воле. Он је био таленат и он је свој рад испекао у кафани слушакући звијезде прије њега. Драган Токовић је био један од узора – присјетила се Гордана.

Блиц.рс


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО