Славица Вуковић из Требиња: Природа лијечи и инспирише

Кад се споје њена велика љубав према природи и креативност, настају украсни предмети – сувенири који своје купце налазе од Бањалуке и Сарајева до Дубровника и Котора.

Славица Вуковић (Фото: Марија Манојловић)

Лампиони са смиљем, требињска кола и колијевке са сушеним цвијећем, паковања лаванде у облику шеширића – све ово праве вјеште руке Славице Вуковић из Требиња. Кад се споје њена велика љубав према природи и биљкама и креативност, настају украсни предмети – сувенири који своје купце налазе од Бањалуке и Сарајева па до Дубровника и Котора.

Умјесто у врећице, Славица лаванду пакује у облику шеширића, у три величине. Прошле године утрошила је 15 килограма ове биљке правећи их. Један килограм је довољан за 220 до 300 комада, зависи од величине.

„Обично видите лаванду паковану у кесе. Ја то не радим, већ правим ове шешириће. Ријеч је о природном материјалу – јути. Она не може да мирише у синтетици или пластици, само у природном материјалу. И мирише бесконачно. Не може да извјетри то уље из ње никада. Такође, правим и у облику срца. Паковање је важно. Ево на примјер, шеширић је јако интересантан, свечан. Користим само картон, јуту и то сјеме лаванде. Њу набављам од једног човјека из Љубиња, који има огромно поље ове љековите врсте“, започиње своју причу Славица.

Ослања се прије свега на своју креативност. Оно што направи резултат је маште и идеје, а не копија нечег сличног што је негђе видјела. Тако је и са украсним предметима које прави од јуте у комбинацији са сушеним цвијећем.

„Кад је ријеч о програму јуте, то су сувенири који су везани за прошла времена. Рецимо колијевка, затим икебаница са сувим цвијећем. То је све природно, из брда или дворишта. То су биљке које се суше, а не може ни свака да се суши. Сарађујем са једном женом, она мени засади цвијеће и онда ја то осушим и правим разне врсте украса за Божић, Васкрс или неки други празник. Правим украсе у облику књиге, кола нашег требињског и разних других облика“, објашњава она.

Фото: Марија Манојловић

И уље и мацерат од смиља
Кад је ријеч о украсним сувенирима, то су и разне вазе са смиљем, а оно убрано у требињским брдима пуно је квалитетније од плантажног каже наша саговорница.

„Смиље је бесмртна биљка. Ја га берем у брду и када још није процвјетало него је и даље у пупољку. Донесем га кући и оно само процвјета. Зна се да је у свијету познато уље од смиља, од њега се праве пафеми. То је и лијепа и љековита биљна врста. Кад је овако држиш у соби, сваки пут кад се уђе осјети се мирис. Смиље може сто година тако стајати, рецимо то коло од њега, наравно, ако се не сломије“, каже наша саговорница.

Све је на почетку био само хоби, онда се свидјело људима па је Славица почела озбиљније да се бави израдом ових предмета. Од недавно је у пензији па ће, како каже, сада имати и више времена. Од цвијета прави и мацерат.

„Мацерат ове биљке прави се од домаћег маслиновог уља које купујем на Пељешцу, од човјека који га производи у свом подруму. У њему се мацерира цвијет смиља 40 дана. То мора бити на јакој температури, односно сунцу. На крају се то оциједи и добијеш један лијек добар за цијели организам – за желудац посебно, али и за тен. Правим ја и капи од иве. Сви ти производи су прошли кроз лабораторију овдје у Требињу, тестирани, што је и неопходно за продају у Херцеговачкој кући. Мацерат је доста скуп, али и има труда око њега да се направи, скупо је и уље“, прича ова вриједна жена.

Код нас је прави расадник љековитих врста
Њена љубав према природи и биљкама се ипак не завршава само на томе. Често је можете виђети по требињским брдима гђе бере љековито билље. Познаје каже 47 врста, а исто толико прави и врста чајева. Травке бере и на Тјентишту, али и црногорским планинама.

„Херцеговина је иначе позната по љековитим врстама. То су прије свега кадуља, пелин (мада доста људи и не прави разлику између њих), кантарион, мајчина душица, ива. То су углавном биљке које берем на нашим просторима херцеговачким – на Ублима и околним брдима која су их пуна. Има доста камилице, спориша. На Тјентишту углавном берем врбицу. Ријеч је о врсти које има само на Зеленгори. То је најскупља трава коју ја познајем. Тражена је као лијек за простату. Она се не може наћи, рецимо, на нашој пијаци него само у продавницама здраве хране. У Црној Гори на Вучеву берем дивљи невен, од њега са воском правим маст. То је добро за ране и алергије“

Познавање љековитог биља каже дугује чињеници да ју је то увијек интересовало, али и окружењу у коме је расла и живјела.

„Ја сам као дијете расла уз мајку која је познавала добро врсте на просторима одакле сам, а ја сам из Фоче. Од ње сам доста научила као дијете. Онда сам се удала у Црну Гору гђе је моја свекрва још јача била у смислу њиховог бољег познавања. Тако да сам спојила на одређени начин та два знања“, прича нам Славица.

А знања треба доста – како препознати биљку, када је брати, како сушити и како паковати.

Фото: Марија Манојловић

„Рецимо, ако пакујем иву, извезем ручно слику ове траве да људи виде како она изгледа. Све то урадим да се врећица може отпаковати да човјек види шта је унутра па опет запаковати. Свака биљка је посебна прича. Рецимо, чај од мајчине душице је познат јер смирује и бољи је од камилице. Она се јако мало суши, јер је танка, као длака. Никакако је не треба сушити на сунцу. Ниједна љековита биљка се не суши на сунцу. На Чемерну берем преслицу, то је трава која је јако добра за бубреге. Ипак има ту једна опасност. Постоји слична биљка која је отровна, само је разлика у иглицама, код преслице оне су окренуте горе а код отровне према земљи“, наводи ова траварка.

Наша саговорница је цијели живот, истиче, у овој причи али има пет година како јој се озбиљније посветила. Мисли да ће све ово што ради прерасти у прави бизнис. Када би му се човјек посветио на прави начин могао би бити и исплатив, оцјењује она. Не иде то тако брзо, али ипак иде.

Пише: Марија Манојловић/Агроклуб.ба


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО