Породица војводе Раде Радовића демантује писање црногорских портала

Добио сам писмо које су написала дјеца покојног Рада Радовића, команданта јединица Билећки добровољци, син Милош, кћерке Марија и Милица, које преносим у цјелости. Црногорски портали ЦДМ и Антена М, који су јако блиски одлазећем ДПС-у и предсједнику Милу Ђукановићу, објавили су текст усмјерен против митрополита црногорско-приморског Амфилофија, у коме се индиректно у негативном контексту говори о јединици којом је командовао Раде Радовић.

Дјеца покојног Рада су одлучила да демантују неистините тврдње изнесене на порталима ЦДМ и Антена М, али њихов Деманти поменути портали нису објавили. Текст који сам добио преносим у цјелости, без икаквих измјена, уз кратку напомену да је чудно како режимски црногорски медији нападају владике јер су обилазили војску у Херцеговини током рата 1992. године, након Митровданске офанзиве Хрватске војске ХВО којом је командовао Јанко Бобетко, а не критикују Мила Ђукановића што је обилазио црногорске резервисте око Дубровника, дијелио цигарете и пиће, и што је као премијер Владе Црне Горе учествовао у припремању напада на Дубровник 1-ог октобра 1991. године?

Поштовани,

Обраћамо се поводом текста који је дана 27.08.2020. године под насловом „На првој линији велике Србије“ објавио портал Антена М а пренио портал ЦДМ. У тексту се говори о наводном етничком чишћењу у источној Херцеговини, а пропраћен је фотографијама нашег оца и његових сабораца насталих у рату 1992-1995 године. Молимо Вас да наведени текст у прилогу пренесете интегрално.

Наш отац , мајор ВРС и командант јединце „Билећки добровољци“, Радован Раде Радовић био је частан и дубоко моралан човјек за чије се име, као ни име јединице коју је водио, никада није везивао ниједан злочин. Наводи портала Антена М и ЦДМ-а, гдје се они заједно са владикама СПЦ доводе у контекст етничког чишћења, су нетачни , срамни и недопустиви. Сигурни смо да је ауторима срамног текста познато да је јединица нашег оца бројала преко 120 припадника против којих никада није покренут ни један кривични поступак. У судским предметима који су се водили пред Хашким трибуналом против других лица везано за ратна дешавања у Источној Херцеговини од стране Хашког тужилаштва је констатовано да се јединица коју је водио наш отац не може везати ни за један злочин те је из изнијетог разлога иста на челу са нашим оцем изузета из било каквог процесуирања.

О нашем оцу и његовим саборцима најбоље говоре часна дјела у одбрани свог народа.
Наш отац је био човјек који је поштовао и уважавао свакога, па и оне са друге стране нишана. У борбу је ишао да би бранио свој народ а не да би етнички чистио други. Заувијек ће нам остати у сјећању тренуци када нам је отац на породичне ручкове доводио ратне заробљенике објашњавајући то чињеницом да храна коју добијају није довољно добра!

Прије сваког одласка на ратиште отац би молио свештенике да дођу и да се помоле за животе сабораца али и да војницима објасне како је и у рату потребно бити човјек и не чинити злочине, поступати у складу са Божијим заповијестима. По њему добар човјек у миру у рату је још бољи, а лош у миру, у рату још гори. На својој капи носио је крст!

Крст је за њега била вјера и подсјећање на заповијести Божије. Дубоко је поштовао све владике и сматрао је да су били подршка борцима кроз молитве и ријечи утјехе, јер када гледате смрти у очи једино је Бог онај који вам даје наду. Вјера и свештеници су били ту да не заборавимо да смо људи па и када смо на различитим странама.
Зато ми, поносна породица Радовић, изражавамо дубоко гнушање над објављеним текстом који је имао за циљ да дискредитује наше владике и упрља часну борбу нашег оца и његових сабораца.
Користимо ову прилику да се захвалимо руководству Републике Црне Горе у периоду 1992-1995 година, који су јединицу нашег оца несебично помагали на разне начине.

Посебно поздрављамо учињене напоре тадашњег рукводства Црне Горе за обезбјеђивање горива неопходног за функционисање војних возила Војске Републике Српске. Руководству Републике Црне Горе тада није сметала дуга брада нашег оца, коју је иначе носио како би исказао жалост за погинулим саборцима. У тим ратним годинама поједини истакнути припадници јединице нашег оца су са руководством Републике Црне Горе развили дубока пријатељства па су ево и данас, 25 година након рата, том истом руководству драги гости на интимним породичним свечаностима. Ипак, наведени податак, иако познат ауторима и уредништву, није објављен у поменутом тексту, могуће из разлога што би им припао контекст који је припао владикама СПЦ у истом тексту.

Господо наручиоци текста честитамо Вам слободу! Стигла је и у братску Црну Гору. Наш отац је за слободу позивао и у шуме и у горе али за свој народ а не против њега. Ми данас немамо ни виле ни ризорте, али имамо слободу коју су нам оставили сви часни борци претходног рата.


Од оца смо наслиједили чист образ и пуно срце поноса. Ми кроз ваше ризорте шетамо слободни, подигнуте главе. Куда и како шетају ваши насљедници ?
Закон ће сигурни смо закуцати на ваша врата а наша породица ће то посматрати високо подигнуте главе знајући да част и брука живе довијека.

Милош, Милица и Марија Радовић – поносни потомци Рада Радовића

Небојша Вукановић


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО