ПАРК ПРИРОДЕ „ОРЈЕН“: Богатство ендемичних врста и шанса за развој туризма

„Велики број ријетких станишта условљава специфичан састав фауне птица. Свакако су значајни налази дневних грабљивица и врста које су ријетке на подручју цијеле БиХ, попут орла змијара или све рјеђег сурог орла“, наглашавају из Центра за одрживи развој и екологију.

orjen.jpg (442 KB)

Подручје Орјена код Требиња, које је Влада Републике Српске прогласила Парком природе, богато је станиште ендемичних биљних и животињских врста, а, осим изузетног еколошког значаја, представља велики туристички потенцијал овог града и цијеле Републике Српске.

Одлука о проглашењу подручја Орјена Парком природе је услиједила на основу Студије заштите за успостављање Парка природе „Орјен“, коју је урадио Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа заједно са ангажованим експертима.

ДЕФИНИСАНЕ ТРИ ЗОНЕ ЗАШТИТЕ

Начелник Одјељења за заштиту природног насљеђа овог завода Драган Ковачевић каже за Срну да су одлуком Владе Републике Српске дефинисани – граница заштићеног подручја, три зоне заштите, управљач и начин управљања.

Он указује да су за сваку од зона заштите – првом, другом или трећем режиму, прописане мјере очувања природних вриједности идентификованих на том простору.

„У режиму заштите првог степена, који је најстрожи, имамо мали проценат површина – то је југозападна или југоисточна граница Парка природе, и идентификован је мали прашумски резерват /подручје Штириног дола/“, каже Ковачевић.

Он напомиње да су у тој зони заштите дозвољени научноистраживачки, едукативни пројекти, као и школе у природи.

orjen-2.jpg (312 KB)

Према његовим ријечима, у режиму заштите другог степена прописане су мјере заштите, али је остављено да се са тим подручјем може управљати.

„Врло често је потребно да одређеним мјерама вршимо рестаурацију или побољшање услова како би се поједине биљне или животињске врсте одржале“, објашњава Ковачевић.

Он истиче да је режим заштите трећег степена најслободнији – тај простор је предвиђен за рекреацију, туризам и одређене видове градње, односно инфраструктурне пројекте који су у функцији заштићеног подручја, односно за градњу планинарских домова, те викенд-насеља која могу бити у сврху туристичке понуде.

Ковачевић напомиње да су приликом одређивања зона заштите уважавали право власништва, водећи рачуна да се не ограничава право приватних власника.

Подручје које је зонирано у првом и другом степену заштите је у државном власништву и њим управља Центар за газдовање кршом у Требињу.

Ковачевић истиче да су сеоска подручја Коњско, Зупци, Граб, Ластва картографски идентификована и уцртана у режим заштите трећег степена, што значи да ће становништво које ту живи моћи да се бави свим активностима којим се бавило и прије проглашавања Парка природе „Орјен“.

„Жеља нам је да Орјен као Парк природе и будућа туристичка дестинација буде шанса за развој не само парка, него и домаћинстава и села. Један од циљева развоја Парка је унапређење традиционалне понуде, у интересу је да се то повећа“, наводи Ковачевић.

РАЗНОВРНСА ФЛОРА, КАО И ФАУНА ПТИЦА

У истраживању подручја Орјена за потребе студије учествовали су чланови требињског Центра за одрживи развој и екологију, из којег наводе да су специфичан географски положај и клима условили разноврсност флоре и вегетације и развој различитих екосистема, од којих су многи важна станишта за птице овог јединственог подручја.

У Центру истичу да је током теренских истраживања птица на подручју Орјена регистровано 70 врста птица.

„Велики број ријетких станишта условљава специфичан састав фауне птица. Свакако су значајни налази дневних грабљивица и врста које су ријетке на подручју цијеле БиХ, попут орла змијара или све рјеђег сурог орла“, наглашавају из Центра за одрживи развој и екологију.

ОРЈЕН – МАМАЦ ЗА БИОЛОГЕ ЈОШ ОД АУСТРОУГАРСКЕ

Предсједник Планинарског друштва „Вучји зуб“ Игор Шкеро рекао је Срни да су чланови Друштва учествовали у изради елабората приликом мапирања стаза на Орјену, видиковаца и изворишта воде.

Шкеро напомиње да се Орјен изучава у посљедњих 150 година, те да је мамац за биологе још од времена Аустроугарске због великог броја ендемичних биљних врста које се налазе у њему.

Он указује да је на овом подручју 2004. године пронађена ријетка биљка перуника, која носи име по Орјену – Ирис орјени /Iris orjenii/.

Шкеро каже да ће чланови Планинарског друштва „Вучји зуб“ радити на промоцији Парка природе, мапирањем планинарских стаза и свим што може привући туристе.

„Сваки вид заштите промовише неко подручје много значајно за једну државу, надамо се да ће ово у будућности постати и национални парк“, рекао је Шкеро.

ПАРК ПРИРОДЕ – КОРИСТАН ЗА УЧЕНИКЕ

Директор Основне школе „Вук Караџић“ у Требињу Александар Вукановић каже да ће Парк природе „Орјен“ имати вишеструку корист и за ученике, јер ће, између осталог, омогућити да наставници разредне наставе могу са најмлађим ученицима обрађивати бројне наставне теме у природи.

„Боравак у природи подстиче ученике на развијање еколошке свијести о очувању и заштити природе. Боравећи у природи, дјеца заиста посматрају и проучавају своје окружење. Овакав вид наставе повољно утиче на развој самосталног посматрања и доприноси активности дјеце на проучавању природног окружења“, истиче Вукановић.

Парк природе „Орјен“ простире се на 16.715 хектара у југоисточном дијелу Требиња, а њиме управља Јавно предузеће „Шуме Републике Српске“ посредством требињског Центра за газдовање кршом.

СРНА/nsljedje.org


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО