У оквиру пројекта „Дијагностиком за ефикаснију борбу против Цовида“ којег спроводи општина Љубиње, а финансира УНДП БиХ у склопу пројекта „Јачање улога МЗ у БиХ“, данас су у просторијама Дома здравља у Љубињу уручена три система са медицинским кисеоником маскама, регулаторима притиска и аутоклавима. Ово је само један дио опреме коју ће добити Дом здравља у Љубиња тако да у наредним данима очекују и испоруку најсавременијег биохемијског анализатора крви са одговарајућим реагенсима. Нешто што је јако недостајало Дому здравља и због чега ће од наредног периода ДЗ Љубиње бити у прилици да ради све анализе крви на брз и ефикасан и изузетно тачан начин. Претходне седмице су испоручени и бесконтактни термометри, њих девет, који ће бити подијељени и дому здравља, школама, Дјечијем вртићу, ординацији „др Саво“… Укупна вриједност овог пројекта је 22.000 КМ и у потпуности га финансира УНДП.

Данашња донација је била разлог да разговорамо са в.д директорицом др Свјетланом Војчић.

У првом таласу епидемије Љубиње се добро држало, није било случајева заразе међутим за свега пар мјесеци ситуација се драстично промијенила и Љубиње је постало једно од највећих жаришта епидемије коорна вируса у Републцици Српској.

Шта се то десило да од мјеста у коме нема ниједног случаја заразе за кратко вријеме Љубиње постане мјесто са процентуално скоро највећим бројем заражених?

Па тешко је дати прави одговор на то питање. На почетку епидемије предузете су све прописане мјере превенције, и рекла бих знатно строжије мјере по питање кретања и окупљања становника и то је донијело резултате. Међутим када су те репресивне мјере ублажене, а и због честих иступа у јавности од стране појединих епидемиолога из земље и региона, створене је представа да ће вирус нестати током љета и да ће то бити крај епидемије барем до јесени. Сви смо се опустили и добили смо нажалост то што смо добили тако да смо у једном моменту били мјесто са највећим процентом заражених у односу на број становника.

Како је изгледала борба са епидемијом? Ви сте мали Дом здравља са оскудним ресурсима?

Није било лако. Поред већ хроничног недостатка финансијских средстава сусрели смо се и са недостатком медицинског особља. Огроман терет су поднијели сви запослени радници нашег дома здравља који у том периоду нису имали ни радно вријеме, и на њих, стварно, сви морамо бити поносни… У више наврата сам истицала и дом здравља из Билеће и директора Славка Бољановића који су нам једини притекли у помоћ тада када је било најпотребније. Четрнаест медицинских сестара је током седам дана епидемије долазило нама као испомоћ и то нам је пуно значило. Али, ето, успјели смо, сад је епидемиолошко стање у Љубињу под контролом, иако се и даље дешавају појединачни случајеви заразе што нас опомиње да се не смијемо опустити.

Каква је била сарадња са надлежним министарством? Посјета министра Шеранића Херцеговини у јеку епидемије је подигла прашину у смислу замјерки што није посјетио ваш дом здравља?

Очекивали смо посјету министра Шеранића. Посебно имајући у виду и да сам лично, у тренуцима епидемиолошког максимума, затражила састанак, тачније упутила сам писмени апел министру да се барем телефонски чујемо али, нажалост, то се није десило. Сутрадан ме назвао помоћник министра који нам је сугерисао да са бироа ангажујемо нове раднике и да се „снађемо“. Званичним дописом тражила сам од министартсва додатна финасијска средства с обзиром да нам је на самом почетку пандемије једна докторица отишла на трудничко боловање, а друга се налазила на специјазлизацији па смо морали запослити нову докторицу и обезбједити додатна новчана средства. Министарство нас је упутило на Фонд здравственог осигурања а они рекли да имамо већ потписан уговор са њима и да се он не може мијењати. И ту се круг завршава. По основу тог уговор мјесечна транша коју нам исплаћује Фонд износи 28.000 КМ а нама је само за бруто плате запослених потребне 32.000 КМ, а гдје су сви остали трошкови. По основу истог тог уговора на годишњем нивоу имамо 13.500 КМ за трошкове горива, а само у јуну мјесецу ми смо потрошили 5500 КМ на гориво. Да нам није у помоћ прискочила Епархија ЗХиП са донацијом не знам да ли би смо били у могућности уопште да превозимо пацијенте.

Видимо данас да сте посредством општине Љубиње добили вриједну донацију. Каква је иначе сарадња са општином Љубиње као вашим оснивачем?

Заиста су нам општина и начелник Дарко Крунић, током ове ситуације, излазили у сусрет и помагали. Одобрили су нам додатних 5000 КМ и дали средства за куповину коморе за рендген апарат. Али та сарадња се мора наставити и у будуће. Средства од 5000 КМ колико се на годишњем нивоу издваја из буџета општине за Дом здравља су недопустиво мала. Па више средстава добије неко удружење у Љубињу него Дом здравља! Вјерујем да је ова ситуација са корона вирусом коначно отворила очи свима нама и да смо схватили да нам здравствена заштита мора бити на врху приоритета како надлежног министарства тако и општинске власти.

Споменули сте помоћ Епархије, да ли сте добили још неку помоћ?

Добијали смо помоћ и од физичких лица, организација и правних субјеката. Истакла бих локалног привредника Душана Кољибабића који нам је први донирао 1500 КМ, затим Љубан Мрковић из Београда износ од 100 Еура. У два наврата значајну помоћ у виду заштитне опреме и дезинфекционих средстава добили смо од њемачке невладине организације ХЕЛП из Сарајева, предузећа „Љекобиље“ Љубиње,… посредством нашег Љубињца Ђорђа Батинића који је ступио у контакт са удружењем Срба из Аустралије и њиховог представника Миливоја Мацуре добили смо апарата за ЦРП са припадајућим реагенсима вриједности од 2750 КМ, „Моја Апотека“ нам је, такође, донирала значајну количину опреме и средстава вриједности од 1700 КМ…споменула сам већ општину Љубиње и Дом здравља из Билеће, а ево сада и УНДП.

Како даље, који су планови и плашите ли се новог вала епидемије којег поједини стручњаци најављују?

Стекли смо важно искуставо али страх и даље постоји. Прије сам споменула и тешку финансијску ситуацију. Од марта мјесеца када сам именована на ову функцију исплаћују се бруто плате запосленим, настојим да измирим и нагомилане дугове али све то је узроковало кашњење у исплати плата и радници су с првом незадовољни. Дом здравља сам не може ријешити те проблем. Потребно је системско рјешење. Очекујем да ће наш уговор са Фондом за 2021 бити значајно повољнији а исто тако очекујем и значајно повећање средстава у локалном буџету за 2021 годину за наш дом здравља.
Оно што ми и даље можемо, и морамо наставити радити, јесте да јачамо наше капацитете и квалитет услуге. У складу с тим, а везано за закључак општинског кризног штаба и одобрења Министартва финансија, донација Владе Србије од 100.000КМ биће искориштена за набавку дигиталног рендген апарата чиме ћемо постати један од боље опремљенијих домова здравља у Републици Српској.

Пуно среће у раду у хвала Вам на издвојеном времену.

Хвала и вама. И, ево, на крају бих апеловала на све становника Љубиње да и даље воде рачуна о превентивним мјерама и покажу потребну дозу одговорности да не бисмо дошли у ситуацију у којој смо били.

ИСТОК