Заступништво града Загреба додијелило је 16. септембра 1861. године реформатору српског језика Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата “сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају”.
Колики је био Вуков утицај на хрватски језик најбоље је објаснио Иван Броз, чувени књижевни историчар и лингвиста из друге половине 19. вијека.

Хрвати су одлуком Сабора преузели Вуков модел књижевног језика са свим елементима, укључујући и акценатски систем.

Неки лингвисти добили су задужење да ураде “инструменте” тог језика и уџбенике.

Године 1892. Иван Броз издаје и штампа Хрватски правопис у чијем предговору наводи да би се “све то могло назвати и српским правописом”.

Хрватски лексикограф Томо Маретић 1899. године издаје “Граматику и стилистику хрватског или српског језика”.

“Оно што је Цицерон за Латине, то је Вук за нас!”, записао је Маретић.

Вук је у Загребу имао улицу више од једног вијека, али је 1992. године преименована, пошто је у том периоду Хрватска раскидала све историјске везе са Србијом и Србима.

(Агенције)