Тито се у своје време славио као божанство, певале су му се песмице, а једна од најпознатијих, Друже Тито љубичице бела, коштала је младу новинарку Жени Лебл две и по године робије на Голом отоку, где је завршила са само 22 године.

О новинарки Жени Лебл, Београђанки жидовског порекла која је преживела и нацистички логор и Голи оток, ретко се говори у медијима, пише Индекс.хр.

Један од ретких текстова о њој 2013. године објавила је Политика, лист у којему је радила док је нису ухапсили због вица о Јосипу Брозу Титу који је једног јутра препричала у редакцији.

– Колега јој је једном испричао шалу како је Југославија победила на међународном такмичењу у цвећу јер је узгојила љубичицу белу од 100 кила, алудирајући на песму ‘Друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела’.

Након што је препричала виц у редакцији, по Жени Лебл долазе два удбаша јер је, рекоше, говорила против Тита и није пријавила народног непријатеља од којег је чула спорни фазон.

Одводе је у затвор УДБ Главњача, потом у логор Рамски рит, па у Забелу, Гргур, и Голи оток. У пет затвора, где је од априла 1949. до октобра 1951. године, од ње су тражили да промени мишљење и призна кривицу. Исписана је потом и из “Удружења новинара” – стоји у тексту о Лебл објављеном у Политици у јулу 2013. године.

Када се Југославија распала, Жени Лебл је објавила књигу “Љубичица бела”, која је у Израелу постала бестселер.

Описивала је страшна искуства у затворима, а најпотресније је било искуство с Голог отока. Многи до тада уопште нису знали да је на Голом отоку било и жена.

– Само жедни знају ценити воду. Биле смо окружене морем, а жедне до лудила. Спознале смо како је компликовано ишчупати стену из њеног природног окружења. Тада научите да камен има жиле куцавице и где га требате растворити. Чупале смо темеље стена које су тамо биле вековима, мењале смо природу – писала је.

– Девојке су претваране у старице, отпадали су им зуби, оболевале су док су им стизале вести да су их се одрекли деца, мајке и мужеви јер су постале народни непријатељи – сведочила је Лебл.

Luftika.rs