Економски аналитичари сматрају да Републику Српску очекује још кредитних задужења, без икаквог плана ко ће то и на који начин отплатити

Влада Републике Српске задужила се путем емисије трезорских записа за 37,9 милиона марака, скоро двоструко више него што је планирала у јавном позиву. Слично је било и на претходној аукцији трезорских записа. Цех нових кредитних задужења за крпљење буџетских рупа, по свему судећи, платиће грађани.

Два кредитна задужења у мјесец дана и то дупло више од плана, јавља БХРТ. У Министарству финансија кажу да је разлог повољна каматна стопа од 0,4 одсто. Ресорна министрицаа тврди да је буџет стабилан, да ће дефицит до краја године бити мањи од планираног, јер ће се у другој половини године повећати индиректни приходи. У идућој години очекује да ће дефицит бити преполовљен и мањи од 200 милиона марака.

– До сада је извршено задужење од 609 милиона, с тим што смо 100 милиона већ вратили записа који су доспијевали у овој години тако да је износ 509 милиона. У првом полугодишту имали смо већа задужења, у другом имаћемо мање, каже Зора Видовић, министрица финансија Републике Српске.

Ново кредитно задужење Владе посланик ПДП-а у Народној скупштини, али и као докторица економских наука, Јелена Тривић оцјењује као једну безидејну економску политику и процјењује да ће 2023. година бити тешка у смислу враћања тих кредита.

– Нека оптимална граница дуга за нас би била 35 посто. Ми се крећемо преко 50 посто. У тај дуг не улази дуг здравственог система који је огроман, преко једне милијарде. Када бисмо узели и тај дуг здравственог система који јесте, у коначници, дуг Републике Српске, ми се крећемо негђе око 65 – 70 посто бруто домаћег производа и то је кочница будућем економском развоју, тврди Јелена Тривић, заступница ПДП-а у НСРС.

Економски аналитичари сматрају да Републику Српску очекује још кредитних задужења, без икаквог плана ко ће то и на који начин отплатити. Требало је, кажу, раније акумулирати резерве за консолидовање кризних ситуација, као што је тренутна изазвана коронавирусом.

– Поставља се питање шта ако у наредном периоду будемо имали продужетак ове кризе, ако привреда не буде могла да се врати на онај ниво на којем је била прошле године, ако будемо имали недостатак новца у буџету, као у неком претходном периоду, питање је како ће се измиривати обавезе у наредном периоду, докле може ићи то задуживањем, ријечи су економског аналитичара Предрага Дудуковића.

– Те кредите неће имати ко да враћа с обзиром на то да људи одлазе, а све више је пензионера. Иначе је јавни дуг читаве Босне и Херцеговине, што укључује Републику Српску, много већи него што се представља, јер у онај износ који они кажу није ушао дуг здравства, јавних и државних предузећа. Он је два пута већи него што се званично објављује, поручује Светлана Ценић, економска аналитичарка.

На буџетском рачуну Републике Српске тренутно се налази 230 милиона марака. Цех нових кредитних задужења за крпљење буџетских рупа по свему судећи платиће грађани, само је питање докле ће бити изводљиво настави ли се Влада Републике Српске задуживати овим темпом.

Извор: fokus.ba