„Биће аеродром. Направиће га Вучић. Има он однекуд пара“, рече ми један наш Требињац прекидајући разговор који сам прије неколико дана водио са мени драгом особом. Ваљда је чуо да сам поменуо аеродром и осјетио је потребу да и он „прозбори коју“. Саслушао сам његов монолог у коме се видјела нада која годинама тиња – аеродром. Наслоњен на свој бицикл појаснио ми је да „овијем нашим“ ништа не вјерује, јер су нас слагали много пута, али Вучићу је некако повјеровао. Љубазно се извинио што нам је одузео вријеме и продужио даље са својим другаром. Иако су обојица прешли много километара и тешко је било одлучити ко је старији, нада још није угашена. И, хвала Богу да је тако.
Међутим, да ли је наша нада аеродром, затворени базен…? Нисам му рекао шта мислим – једноставно пустио сам да и даље живи у илузији. Ту сам погријешио – морамо рећи истину чак и када је болна. Морамо рећи истину јер она отвара очи и буди народ из хипнотисаног стања у коме нас годинама држе.
А истина је само једна…Чак да нам ванземаљци већ сутра изграде три аеродрома и пет затворених базена, да нам све то поклоне, па чак и да они плаћају трошкове одржавања, то нас неће извући из проблема у коме се налазимо. Само размислите…
Хоће ли затворени базен привући милионе туриста у Требиње који ће баш преко аеродрома посјетити наш град? Требиње је прелијеп град и имамо туристичке потенцијале, али остаје питање да ли ми заиста можемо да живимо само од туризма, од затвореног базена.
Гдје су нам нови инвеститори, они који су најављени на инвестиционој конференцији? Јесу ли заглавили на неком аеродрому, па чекају да се овај наш изгради не би ли стигли?
Пробуди се човјече! Нико не долази да уложи свој новац на клизишту корупције – нико ко је озбиљан и одговоран. Јер, не гради се кућа на клизишту. Тако да нема потребе да се „препиремо“ око аеродрома или базена – све ће то бити лијепо ако се изгради, али нам и даље остају исти проблеми. Људи тешко живе, посла нема, а ко га има једва спаја крај с крајем. Видимо да је стање тешко, а видимо и властодршце који бахате, граде виле, приватне базене…Чијим новцем све то граде? Размислите о овоме.
Вртимо се у кругу разних обећања која, чак и да након свих ових година буду испуњена, неће донијети праве промјене. Праве, позитивне промјене настају онда када се удари руком о сто и каже „Објављујемо рат корупцији“. Тог дана сами ћемо поставити камен темељац промјена и послати поруку људима из региона да смо отворен и сигуран град, а у такав град доћи ће и инвеститори. Размислите само колико наших људи живи у иностранству гдје су поштеним радом зарадили новац. Питате ли се зашто не улажу у Требиње. Па, да ли бисте ви на њиховом мјесту улагали на клизишту корупције? Пробуди се човјече!
Морамо се удружити око идеје „Требиње – наш град“. Јер, Требиње не припада ни Петровићу ни Ћурићу ни онима који су се бахато понашали прије њих. Требиње сигурно не припада ни онима који једном руком ударају о сто и „боре се за истину и правду“, а другом се испод стола држе за генералног илузионисту. Не припада овај град ни локалним тајкунима! Требиње припада нашој дјеци!
Неко ће можда рећи да је сулудо исправљати криву Дрину, да нема смисла борити се против режима, против корупције, али зар нас та борба не чини људима, правим родитељима? Зар треба да ћутимо и штедимо за карту у једном смјеру која ће нам дјецу одвести далеко од нас? Свеједно је да ли ће отићи са аеродрома или аутобусом – отићи ће ако се не пробудимо. Уколико се надате да ваше дијете неће морати да кору хљеба зарађује „тамо негдје“, онда се спремите да буде јефтина радна снага „газдама“ које преко ноћи стекоше богатство. Па, јесте ли спремни да посматрате како неко израбљује вашу дјецу? Ја на такво нешто не пристајем! Не пристајем да живим живот без борбе.
Када друга страна схвати да сте спремни на сопствену жртву, да не препознајете страх, онда страх постаје њихова свакодневница. Страх да ће доћи дан када ће се говорити о поријеклу имовине. Страх да ће у сваку јавну установу ући независна комисија која ће извршити праву ревизију и утврдити како и гдје је трошен наш новац. Страх да ће неко од њих завршити у затвору. Страх да ће неко од њих „пропјевати“ зарад блаже казне. И, вјерујте ми, они већ живе у страху!
А ви, драги пријатељи, размислите и о порукама које одјекују из Црне Горе. Чујете ли и ви јасну поруку да је свака борба против корупције борба за Црну Гору?! Ако може Црна Гора да се уједини против корупције, онда можемо и морамо и ми овдје!
Зато је борба против корупције борба за Требиње, борба за Херцеговину и читаву Републику Српску!
Пробуди се човјече! Ниси сам, има нас још!
И биће нас још више, не сумњај у то!

Велики поздрав за пријатеље из Бањалуке, Добоја, Приједора…

Душко Миљановић