Температура у БиХ поново је подигнута на највиши степен, али за то није крива временска прогноза већ политичари који се просто тркају ко ће сасути више увреда на рачун, не само својих политичких противника, већ и народа који живе у овој држави.

За подизање националних тензија и говор мржње користе се сва могућа средства, па чак и јавне институције и говорнице, а нико од актера се ни у једном моменту није запитао гдје нас то води.

И док бошњачки политичари у БиХ, али и странка ДФ на чијем челу се налази хрватски члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић, протеклих дана јавност бомбардују саопштењима и изјавама у којима Србе у Црној Гори називају четницима, а литије које се одржавају као подршка СПЦ због спорног Закона о слободи вјероисповјести “четничким оргијањем”, савјетник у Министарству иностраних послова БиХ Мирза Пашић је отишао корак даље. Он је, наиме, на свом Линкедин профилу објавио поруку у којој “проклиње Бошњаке који са Србима праве савезништва”.

Додик
Ситуација није ништа боља ни у Српској, гдје су грађани у понеђељак имали прилику да чују псовке, увреде и вријеђања у највишој законодавној институцији у Републици Српској, и то из уста највишег српског функционера у БиХ – Милорада Додика.

“Балије”, “побачај”, “лузер”, “недоношче”, “хињска фаца”… ријечи су које су у понедјељак оџвањале Народном скупштином Републике Српске током сједнице, која је сазвана управо на захтјев српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, како би се расправљало о меморандуму о разумијевању између ЦИК и ИФЕС (Међународна фондација за изборни систем).

Али, како то обично бива, расправа је отишла на други колосијек, па је више личила на страначки митинг него на озбиљну сједницу на којој нешто важно треба да се расправља.

Додик је током сједнице своје политичке противнике називао погрдним именима, док је Бошњаке и Хрвате у једном моменту назвао “балијама” и “усташама”.

Он је то учинио коментаришући ранију изјаву кандидата ПДП за градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића, који је рекао како би “волио да направи парк мира у коме би биле статуе три различита војника”.

– Бањалука мора да зна да он хоће овђе да подигне споменик усташама и балијама – одбрусио је Додик, који је претходно у више наврата вријеђао Станивуковића називајући га “побачајем”, “лузером”, “недоношчетом” и сличним погрдним именима, док је за лидера СДС Мирка Шаровића рекао да има “хињску фацу”.

На жалост, Додик није једини који се користи непримјереним рјечником у обрачунавању са својим неистомишљеницима. Његов примјер слиједе многи политичари.

Џаферовић
Ништа мање умјерен није ни бошњачки члан Предсједништва Шефик Џаферовић, који често користи прилику да омаловажава Србе, па је тако прије пар мјесеци био чак и један од финансијера скандалозног ријечника босанског језика, чији је аутор Џевад Јахић, а у којем се вријеђају Срби.

У ријечнику се, наиме, Срби називају ђикани. Јахић ријеч “ђикан” описује и тумачи као “сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког поријекла, који је генетски четник”, а овај термин додатно је објаснио примјером “поклаше нас ђикани”.

Оваквих и сличних примјера је много, а оно што је најжалосније јесте што су актери функционери у БиХ, од оних највиших, па до најнижих.

Нико од њих не преза од језика мржње, увреда или дискриминације грађана по било којој основи, ако у датом моменту осјете да би им то могло донијети политичке поене код бирача.

И док се једни згражавају на овакве и сличне поступке, други их подржавају, а трећи игноришу, правдајући то изборном годином.

Да ли ће БиХ икада изаћи из изборне године и каква се порука шаље грађанима који овдје живе?

Заробљеници ратова
Политички аналитичар Небојша Тојагић истиче да је очито да се ескалација говора мржње или увреда увијек везује за изборне године. Он очекује да ће у предизборној кампањи бити тога и више него што је то сада видљиво.

Међутим, упозорава Тојагић, не смијемо заборавити да се и ван изборног процеса стално дешавају сличне ствари. На неки начин, како истиче он, то је постало дио нашег фолклора.

– Ми смо, на жалост заробљеници ратова 90-их година. Још нисмо раскинули с прошлошћу, ни оном од прије 80 година, односно дешавањима у Другом свјетском рату, а камоли са овим што се дешавало деведесетих – упозорава Тојагић.

Додаје да ћемо се враћати у прошлост и вртити у круг све док на политичку сцену не дођу неке нове, млађе особе, неоптерећене прошлошћу, попут једног од лидера опозиције у Црној Гори, младог Албанца Дритана Абазовића, који је свјестан да проблем његове државе није национализам већ економија.

– Абазовића називају албанским четником у позитивном контексту. Нажалост, ми још нећемо имати бошњачких четника ни српских усташа у том неком позитивном контексту борбе против корупције и криминала, јер смо се прилично уплели у мрежу тих несретних деведесетих година из којих никако да изађемо – каже Тојагић.

Вјерује да би било мање језика мржње када би се санкционисали они који га користе.

Вукојевић: Подилажење бирачима
Комуниколог Борислав Вукојевић истиче да запаљива националистичка реторика увијек ескалира уочи избора, било да су општи или локални.

– Будући да немају реалне политичке програме, странке се уочи избора опредијеле за увреде, генерализације, позиве на насиље и говор мржње. Већина њих лично нема такве ставове, али сматрају да је то прича којом се окупља бирачко тијело. То само по себи не би био проблем да се не настоји створити непријатељ, константним прозивањима и етикетирањима – наводи Вукојевић.

На питање када ће се с тим престати, односно да ли би тога било мање када би се актери кажњавали, Вукојевић истиче да се казне изричу, али да је то мала цијена за добит коју они наводно добијају.

– Када је у питању говор мржње, он се најчешће износи анонимно на порталима, од стране присталица одређених партија. Највећа казна за такво понашање нису новчане казне, него одузимања права кандидатуре на изборима – сматра Вукојевић.

Наравно, како додаје он, ми смо далеко од такве ситуације, али ако се настави овако, промјена у власти неће бити још дуго година.

Српскаинфо Аутор Сњежана Карић