Вјероватно смо се данас, на Међународни дан писмености, запитали јесмо ли писмени и колико.
Неки ће од нас писменост повезати са стеченом стручном спремом, и тиме закључити да им је писменост на високом нивоу.
Неки ће закључити да су јако писмени, јер су стекли материјална богатства, која неком логиком, неписмен човјек не би могао стећи.
Има и оних којих сматрају да је писменост толико небитна, јер им не може помоћи у рјешавању њихових егзистенцијалних проблема.

Којој год групи да припадамо требали бисмо имати на уму да „неписменост ипак доприноси назадовању човјека у свакој фази његовог живота“.
Писменост је способност писања, читања и разумијевања“,
односно способност да језик и различите форме изражавања, користимо смислено.
Прво бисмо требали разумјети оно што је написано. У први мах то изгледа врло лако, но чињеница је да усљед неразумијевања прочитаног улазимо у разне потешкоће и проблеме, јер потребно је такође, да имамо став у односу на то што смо прочитали.
Ти ставови ће бити основа за наше дјеловање и понашање у заједници, а од нашег дјеловања у заједници односно друштву зависи и квалитет нашег живота.
Колико год то изгледало невјероватно, с’ правом можемо рећи да
„писмени људи имају квалитетнији начин живота и доприносе здравијем и квалитетнијем друштву“.

Иако у данашњем поремећеном систему вриједности, писменост баш и није пријатна тема, ми ћемо вам ипак честитати Међународни дан писмености у нади да ћемо сви заједно допринијети њеном ширењу и схватању њеног значаја.

(Исток)