На адресу Леутара, стигло је писмо грађана Требиња које преносимо у цјелости:

Чудна група грађана, која се обично јавља кад треба правдати оно што здрав разум и логика не могу, поново се јавила, а овога пута тема је „министарство туђих послова“.

Откад су то Требињци, Требиње и Херцеговина туђи? Вјерујемо да тако ова група и доживљава ове појмове, јер таква група у садејству са разним „министрима“ (а гле чуда – нема ниједног из цијеле Херцеговине у Влади РС) грађане вара као да су туђи, као да су непријатељи, а не њихови суграђани, њихове комшије, пријатељи, познаници…

Хајде што скупа варају и покушавају правити лажну слику свега, од „успјеха“, до будућих „успјеха“ који се само у сновима могу остварити. А како се температура спушта и ближи јесен, све им је теже заспати.

Боље би им било да броје овце, јер им бројање сигурних гласова све слабије и слабије иде. То се осјети у ваздуху кад се прође кроз Требиње.

Да свако обећање оних које подржавате и дижете у небеса нахрани једна гладна уста у Требињу, Требиње би било познато по шведским столовима на сваком кораку.

Ипак, Требиње је познато по велелепним хацијендама, затвореном базену који се годинама гради, пропушта воду, остаје без крова, а успут „гута“ 20 милиона КМ, по гласовима за 10 метара дрва, по непостојећим спортским клубовима који добијају хиљаде КМ од стране јавних предузећа.

Је ли то она група грађана која је захтјевала да се повећа цијена паркинга, па смо тако постали познати и по најскупљем паркингу у региону, а и шире?

Је ли то она група грађана од прије пар вечери, када међу њих 20-ак истакнутијих грађана један од њих, а уједно и одборник актуелног сазива дословно каже: „Ово је скуп интереса. Сви ће добити обећано, само треба да се стрпе.“

Како та група грађана никад не реагује да се направи пристојан магистрални пут, достојан 21. вијека у Херцеговини?

Како не реагује да се струја, вода и асфалтиран пут нађу у селима око Требиња?

Како не реагује на 2-3 хиљаде суграђана који иду трбухом за крухом у Дубровник?

Шта та група грађана каже на то да се, ево, двије године гради објекат на пијаци (који је остао без камена)? А авионима се надају за годину дана?!

Зна ли та група грађана да аутобуска станица и даље не ради, баш због оних којима се ти исти диве?

Зашто та група грађана не стави прст на чело кад мијења гуме, картере и амортизере возећи се путевима Херцеговине?

Зашто не реагује да се било шта од значајније медицинске опреме уложи у требињску болницу?

Смије ли упитати та група зашто студентима касне стипендије?

Смије ли се појавити та група грађана на протестима бораца?

Чини нам се да постоји једно дугме на које се та „група грађана“ пали. Зато и реагује искључиво на Небојшу Вукановића, јер су очигледно они који притискају то дугме откривени у разним прљавим радњама од стране тог истог Небојше Вукановића.

Страх животу образ каља често. А у страху су велике очи. По њима је лако распознати ко је дио те „групе грађана“, јер очи су огледало душе.

http://leutar.net