У животу је битно имати циљ. Све док имате циљ и дајете све од себе да би га постигли, ви заправо живите. Двије сестре, Сара и Ана гађајући у кош теже ка својим сновима, да заједно иступе на терен и на њему оставе своје срце играјући кошарку.

Сара и Ана Милановић, понос својих родитеља и града Требиња, кошаркашком лоптом исцртавају своје снове и сваком новом тројком живе слободу.

Одрастајући уз двојицу старије браће, која су се такође бавила кошарком, Сара је одлучила да им парира. Ухвативши брата за руку, имала је девет година када је отишла на први тренинг. Оног тренутка када је узела кошаркашку лопту у руке схватила је да је нека посебна сила веже за овај спорт, завољела је кошарку. А како се млађе сестре угледају на старије, петогодишња Ана је посматрајући сестру кренула њеним стопама.

Своје почетке и успјехе Сара је остварила као првотимац у ЖКК Леотар 03. Наступала је за кадетску и јуниорску репрезентацију БиХ. Прошле сезоне Милановићева је играла за Феникс у оквиру Прве лиге РС.

„У Леотару сам била све до ове сезоне, гдје сам и освојила бројне медаље и пехаре. Ове сезоне сам одлучила да се препустим новом изазову и сада играм за ОКК „Феникс“ из Бања Луке у оквиру прве лиге БиХ“, истакла је Милановићева.

Своја искуства у новом клубу подијелила је са нама, гдје је навела да је за сада задовољна условима као и самим тимом.

„Добро сам се уклопила, то је мој тим, моје дјевојке. Ми смо као једно и имамо високе циљеве. Очекујемо „play оff“ али зашто не и побједу. Трудимо се, дајемо све од себе и мислим да то и заслужујемо“, подијелила је са нама своја очекивања.

Када смо јој поменули бившу екипу, Сара није крила емоције, те нам је рекла да није свеједно одвојити се од екипе са којом је провела једанаест година, али да сваки играч мора бити спреман на одлазак.

„Толико успомена ме веже за мој матични клуб, али сваки спортиста мора да тежи ка бољем. Одласком се учимо прилагођавати свим околностима, усавршавамо се и стичемо нова искуства“, рекла је Милановићева.

Сарина млађа сестра Ана, њен понос али и млада нада српске кошарке, игра за репрезентацију Србије. Сара нам је открила да Ана своју каријеру наставља у Црвеној Звезди.

Милановићеве имају свој циљ, а то је да заједно играју и своје узбуђење дијеле на терену.

„Тешко ми је што је сестра отишла на једну а ја на другу страну. Циљ нам је да се поново састанемо и играмо заједно“, навела је Сара.

Сматрају да је кошарка постала јако важна у њиховом животу, то је нешто што их повезује, чини јачим и храбријим. Једна другој су узор и подршка.

Младима поручују да пронађу себе, да буду упорни и теже ка зацртаним плановима и без обрзира на успоне и падове да никада не одустају.

Николина Судар,

ХерцеговинаПромо