Требињци запослени у Дубровнику поручили Петровићу: Никада вам нећемо заборавити сва затворена врата у Требињу због страначке неподобности

Данашња изјава Луке Петровића у којој генерални секретар СНСД-а тврди да је управо ова странка и политика коју води према Дубровнику ”прокрчила” пут за велики број радника из Требиња у Дубровник изазвала је бројне коментаре на друштвеним мрежама. Петровић је у интервјуу који је пренио портал ”Херцеговина пресс” рекао да су Требиња и Бањалука својом политиком коју су водили према Дубровнику оснажили односе ова два града и на тај начин обезбиједили хиљадама Требињаца неометан одлазак на рад у Дубровник.
Петровић је додао да је требињска локална власт све вријеме давала све од себе како би олакшала требињској радној снази боравак и рад у Дубровнику. Као доказ тих тврдњи, он наводи да 2016. године ниједан Требињац није радио у Дубровнику, а да од 2017. креће раст броја запослених Требињаца у Дубровнику, од 200 радника, до 2000, колико, по Петровићевим тврдњама, Требињаца тренутно ради у сусједном граду. Додамо ли на ове тврдње и недавну изјаву Гордана Мишељића, када је на 32. сједници Скупштине Града Требиња изјавио да он као директор има мању плату од конобара у Дубровнику, правдајући то констатацијом ”али то је наша реалност”, неки би закључили да су представници локалне власти истински хероји, људи који су се својим останком у Требињу жртвовали за добробит обичног човјека, који је захваљујући ангажману и огромној емпатији властодржаца дошао у прилику да заради кору хљеба, пардон, круха. Питали смо Требињце који су били или су још увијек запослени у Дубровнику за коментар Петровићевих тврдњи, а одговоре које смо добили могу стати под заједнички закључак да политика СНСД-а јесте заслужна за њихов одлазак у Дубровник, али да се ради о замјени теза, јер су они у недостатку адекватно плаћеног посла отишли у сусједни Дубровник.

Требињац Мирослав Танасијевић од априла прошле године ради у Дубровнику. Коментаришући данашњу изјаву Луке Петровића, на свом Фејсбук профилу, констатовао је да је Требиње мали град у којем се све зна, па и то да су се по налогу представника локалне заједнице правиле гужве на граници како би требињски радници каснили на посао у Дубровник, те да су се правиле ”црне листе” оних који су преко сезоне хљеб зарађивали у Дубровнику. Наводи да је у Дубровнику срећан и испуњен али да никада неће заборавити затворена врата на која је у Требињу наилазио свако ко није био страначки подобан.

Наиме, јутрос сам добио пролив! Али с обзиром да ни један облик истог не долази без разлога тако ни мој није ништа другачији…

На сва звона објављено да Требиње “ћути” у вези са Дубровником како би остварили бољу сарадњу и за добробит великог броја људи који раде тамо…

Да је захваљујући њима (Требињу) све процвјетало и пробехарало те да су од границе до запошљавања све “урадили” како би нашим суграђанима који живе и раде на тој релацији максимално олакшали живот…

Не могу а да не питам људе који су ово смислили и написали какву “робу” користе и да јавно похвалим њиховог дилера јер очигледно да је врло квалитетна ствар у питању.

Стицајем околности радим у лијепом граду Дубровнику и врло сам срећан и испуњен човјек.

Али исто тако никада вам нећемо заборавити сва затворена врата у Требињу јер нисмо климали главом, нисмо били у странци и нисмо као послушне овце ишли за пастиром (читај чобаном)…

Никада вам нећемо заборавити застоје и гужве на граници да би смо каснили на посао, састанке на којима сте позивали послодавце и говорили да ће сезона завршити па када се вратимо да нас ставите на црне листе које и данас чувате у фиокама…

Требиње је мали град и сви се “знамо”, па ме интересује кога лажете?

Ма није ни то проблем, више од тога “боли” ко вам вјерује!?

Ево, опет морам на вц шољу – написао је Мирослав Танасијевић.

Он је за Интернет магазин ”Моја Херцеговина” додао да је условима рада у Дубровнику презадовољан и да никада није имао ниједан проблем.

”Никада нити један проблем нисам имао, ни на националној ни било којој другој основи. Људи нормални, изашли ми у сусрет за било шта. Имам своју собу, тачније смјештај и 3 оброка од првог дана. Остао сам да радим и током ове кризне године иако је сезона изузетно лоша и доста људи је било пред отказом али ево боримо се да спасимо шта се може” – рекао је Танасијевић за наш магазин.

Дамир Чабрило је ожењен, отац трогодишњег дјетета. Супруга и он су на Бироу за запошљавање, а како каже, ни он ни супруга никада преко Бироа нису зарадили ни дневницу а поготово да су позвани на разговор за посао. Управо због те чињенице био је принуђен да посао потражи у суједном Дубровнику, гдје је и радио до пандемије корона вируса.

”У Дубровник сам првенствено отишао ради боље зараде, да бих осигурао породици егзистенцију, пошто смо супруга и ја овдје на Бироу и нисам никада преко Бироа добио прилику да зарадим дневницу а камоли посао. Чак на прво рођено дијете нисам добио 500 конвертибилних марака, како је била пракса, него 400, а ни то није уведено за мандата актуелне власти него прије. У Требињу трочлана породица може солидно живјети за 1500 КМ, то се овдје тешко може зарадити а у Дубровнику је минималац око 1300. Тамошњи послодавци исказују десет пута више поштовања према радницима у поређењу са нашим пијунима у канџи овог клана. Што се тиче изјаве градских отаца, тачније Луке Петровића, да су они заслужни за одлазак, могу само рећи да су то приче за малу дјецу и не знам ко још вјерује у њих. На ивици смо провалије, а принуђени смо да слушало којекакве бајке које нам пласира требињски политички врх. Требају да знају да људи нису баш толико глупи, колико они мисле и да ће народ кад-тад прогледати и казнити их за сва њихова неђела.” – рекао је Чабрило за наш магазин.

Дражен Дупер је све вријеме ванредног стања провео у Дубровнику радећи. За Интернет магазин ”Моја Херцеговина” каже да се, када је у питању таква констатација, ријеч о чистом лицемјерју и да су сви који су отишли у Дубровник то урадили јер нису имали основне животне услове у Требињу.

”Мислим да је сваки коментар сувишан. У Дубровник сам отишао због требињских дахија који потцјењу радну снагу и политике гдје се не цијени рад и знање и гдје је главно оно ”ћути, може ти ваљати”. Ја сам то осјетио и одлучио се за рад у Дубровнику.” – кратко је прокоментарисао Дупер.

Јефимија От је сезонски радила у Дубровнику, а упркос актуелној епидемиолошкој ситуацији њен послодавац је задржао на послу.

”Ја сам ово љето радила у Дубровнику. Четири мјесеца сам примала плату иако нисам ишла на посао. Потом сам радила два мјесеца и уговор сам прекинула на своју иницијативу јер ми дијете креће у први разред и потребна сам му. Једино питање од послодавца је било: Можемо ли те звати сљедеће године?” – подијелила је Јефимија своје овогодишње искуство рада у Дубровнику.

Она је за ”Моју Херцеговину” рекла да би се вратила у Требиње да ради када би нашла једнаке услове рада као у Дубровнику, па чак и за дупло мању плату. Нада се да ће у свом родном граду добити пословну прилику које до сада није било.


”Свој град, Требиње, волим свим срцем. То значи да, прије свега, волим људе који у њему живе. Има нас и оваквих и онаквих, али ту смо сви заједно и једино је могуће нормално живјети у љубави са свима. Када бих могла наћи посао са једнаким условима као у Дубровнику, са дупло мањом платом, одмах бих прихватила тај посао. А шта то значи? Првенствено, прецизно одређено радно вријеме, законом одређено, које се поштује. Затим слободан дан који ми законом припада. Након тога, пријатна и угодна радна атмосфера у којој се сви међусобно поштујемо и договарамо, не постављајући једни другима приватна питања у вези са националношћу, вјероисповијести, политичким ставовима, у вези са било чиме што је строго приватна ствар. То је све оно што сам у Дубровнику имала. Радити и залагати се за компанију или фирму се подразумјева, али се исто тако подразумјева да се то препозна и награди, на било који начин. Ја и даље дубоко вјерујем да ћу у своме граду наћи мјесто гђе ће се сви моји капацитети изразити до краја, не мислећи да су они мимо просјека, али итекако мислећи да су довољни да наш град учиним и бољим и љепшим, што је обавеза свакога ко за себе мисли да је Требињац и ко се тако осјећа.” – рекла је Јефимија От.

Игор Гудељ се на ироничан начин осврнуо на тврдње Луке Петровића, па је рекао да су Лука Петровић и Мирко Ћурић били једина свијетла точка у тешким тренуцима када се по неколико сати чекало на прелазак границе.

”Међу првима од ове нове генерације почео сам радити у Дубровнику. Сјећам се хладних магловитих јутара, кише, пјешачења на вјетрометини и тужних прелазака пјешке преко границе. Једину свијетлу тачку у тим тешким тренуцима представљали су Мико и Лука који су са нама стајали у колони и чекали да им се оштембиљају пасоши како би ишли доле и борили се да сви нађемо посао и добијемо што боље услове на послу.” – рекао нам је Гудељ па додао у нешто озбиљнијем тону:

Треба их само питати коме су они нашли посао а да није из њихове странке, па макар и у Дубровнику?!


За крај је додао да су људи који нису добили прилику да у Требињу зараде хљеб то морали учинити у Дубровнику.

”Отишли људи трбухом за крухом. Не хљебом, него крухом, у Дубровнику је крух, у Требињу нисмо добили прилику да зарадимо хљеб.” – завршава Игор Гудељ.

За коментар смо замолили и Љубишу Крунића, посланика у Народној скупштини Републике Српске, а он нам је рекао да су многи Требињци огорчени због оваквих ”заслуга” СНСД-а и коалиционих партнера. Он се запитао шта је са предизборним обећањима из 2016. године констатујући да нити једно од тих обећања није реализовано.

”Ово је неопрезна изјава, обзиром да он као градоначелник није могао тада обезбједити посао својим суграђанима у Требињу, а даје себи за право да каже да су захваљујући актуелној политици СНСД-а и њхових коалиционих партнера омогућили запослење требињске радне снаге у Дубровнику. У Дубровник их је одвео закон о тржишту рада, тачније потреба за радном снагом што је обострани интерес сусједних градова. Лука Петровић није испунио нити једно предизборно обећање из 2016 године и то је разлог одласка Требињаца у Дубровник. Гдје је велика обилазница? Гдје су силни инвеститори које је обећао довести? Гдје су фабрике? Гдје су силна радна мјеста у Требињу? Нема ничега од обећаног и зато Требињци раде у Дубровнику. Е то су “заслуге” Луке Петровића и званичне Бањалуке. На ове “заслуге” многи Требињци су огорчени.” – рекао је Крунић за наш магазин.


Многи су на друштвеним мрежама подијелили данашњу изјаву Луке Петровића коментаришући са великом дозом невјерице али и ироније. Посебно је занимљиво да су требињски званичници дуго оспоравали цифру од неколико хиљада запослених Требињаца у Дубровнику, а екипа нашег Интернет магазина је прошле године снимала видео прилог о раду Требињаца у Дубровнику, када смо на Бироу за запошљавање добили информацију да свега 70-ак Требињаца ради у Дубровнику. Непуна три мјесеца пред Изборе очито је почела борба ”за шаку гласова” па је цифра којом се располаже 2000 иако се она до уназад неколико мјесеци грчевито оспоравала. Одједном, готово преко ноћи званичници Требиња на челу са Луком Петровићем одлучили су се да класичном замјеном теза уђу у костим суперјунака који не штедећи се ни у једном моменту, жртвује себе за добробит становништва Готама, пардон, Требиња.

Игор Сврдлин / Moja Hercegovina


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО
Немири и пуцњава на Космету: Подигнута борбена готовост Војске СрбијеСтошић: Хвала Херцеговини на љубави и гостопримствуИВАН ЋЕ ЖИВЕТИ ЖИВОТ ДОСТОЈАН ЧОВЕКА, ДОБРИ ЉУДИ СУ МУ ПРЕОКРЕНУЛИ ЖИВОТ: Хероји су нам ОТКРИЛИ СВЕ о томе, ДИВНО!Мошти мајке Светог Василија Острошког изложене у цркви у Мркоњићима – Вјерници ће их цјеливати у наредним данимаЕлектротехнички факултет у Подгорици евакуисан због пријетње: Оно у Србији је ништаУ Модричи избјегнута трагедија: Мушкарац пиштољем пријетио да ће убити 2 особеУхапшен масовни убица из Младеновца: Сумња се да је имао саучеснике!Осам мртвих, више од 10 рањених у пуцњави код Младеновца, 600 припадника специјалних јединица трага за нападачем„ОН ЈЕ РАЗМАЖЕНО, ОБЕСНО, МОНСТРУОЗНО ДЕТЕ!“ Тишину испред школе прекинуо вапај једне мајке: „Био ми је у кући, а моја ћерка му је била на списку“ (ВИДЕО)Црна Гора: Први пут одата пошта жртвама НАТО бомбардовања