Русија славила на старту Лиге нација – 3:1

Пролазе године, деценије, али Србија (некад Југославија) не уме против Русије. Могу баћушке да преспавају добар део утакмице, могу Орлови да држе лопту до бескраја, али на крају се све заврши победом фудбалера из највеће земље света.

Позната прича поновила се и у првом колу другог издања Лиге нација. Русија је само мало додала гас у правом тренутку, дочекала традиционални сет грешака српске одбране и показала зашто је за класу испред Орлова – 3:1 (1:0). Прелазак у виши разред у односу на прошло издање Лиге нација неће проћи без горких пилула. Прва је прогутана у Москви.

Ипак и поред бледе игре Орлова, две чињенице морају се имати на уму: од српских играча који су истрчали на терен, само је Страхињи Павловићу почела лига, али он још није дебитовао за Монако. И друго, ово је било прво окупљање широм Европе раширених српских фудбалера после девет месеци, заиграли су у потпуно новој формацији и није било ни очекивано да сруше у Москви Русе, који су, иако без неколико стандардних првотимаца, у пуној такмичарској форми.

Уз све те олакшице, мора се, ипак, признати да издање на ВТБ стадиону у великом делу меча није одушевило. Било је „милион“ грешака у последњој линији и скоро свака је сурово кажњена, играло се преспоро, са премного пасова уназад, док је офанзивни трио често био потпуно одсечен од лопте. Све су то елементи на којима ће морати добрано да се поради, ако Тумбаковић остане при томе да ову формацију припрема за октобар и меч године против Норвешке у Ослу.

Утисак број један је тај низ озбиљних киксева у последњој линији. Горостасни Артјом Џјуба је добио све битке са српским дефанзивцима, који су му чак и поклањали шансе, па на крају и гол за коначних 3:1. Грешио је Максимовић, грешио Павловић, пожелеће да што пре забораве овај меч. Јер неће имати по чему добром да га памте.

Ни лопта није слушала Орлове, поготово се по капитену Тадићу видело да такмичарски меч нема у ногама још од марта, јер му се фудбал није лепио за стопало како само то њему уме. Мада се разиграо после сат времена меча, продисао је, имао неколико добрих потеза, али од њега се очекује много више. И Сергеју је лопта бежала, недостајало је тачних пасова, а од њих двојице сва креација зависи.

Поготово у првом полувремену велики проблем је био проток лопте. Како је дотурити до тројице најофанзивнијих играча. Фудбалска филозофија Љубише Тумбаковића је целог живота била да се игра на посед, да се држи лопта, али превише је било пасова уназад, преспорог отварања, одигравања, мањка идеје.

У другом делу је било боље, поготово после голова, када се орасположио Тадић, а Србија је дошла до гола из акције какве су типичне за овакву формацију: Лазовић се пробио с бока и послао лопту на петерац, на зицер Митровићу, који такве шансе не промашује.

Штета је што је Филип Ђуричић пред сам крај промашио колосалну шансу да упише гол у репрезентативном дресу, да пораз учини макар подношљивијим.

За издање у Москви Србија није заслужила прелазну оцену, али шанса за поправни је у недељу. На Маракану стиже Турска, победа је императив да се макар подигне брада пред октобар и пут за Норвешку.

РУСИЈА – СРБИЈА 3:1 (0:0)

/Џјуба 48пен, 82, Каравајев 69 – Митровић 79/

Стадион: ВТБ Арена (Москва)

Судија: Вили Колум (Шкотска)

Жути картони: Павловић, Ни.Максимовић (Србија)

РУСИЈА (4-3-3): Шуњин – Фернандез, Семенов, Џикија, Жирков – Зобнин, Оздојев, Јонов – Каравајев, Бакајев (од 68. Миранчук), Џјуба. Селектор: Станислав Черчесов

СРБИЈА (3-4-2-1): Дмтровић – Миленковић, Ни. Максимовић, Павловић (од 64. Коларов) – Лазовић, Не. Максимовић (од 85. Љајић), Гудељ, Костић – Милинковић Савић (од 64. Ђуричић), Тадић – Митровић. Селектор: Љубиша Тумбаковић

извор: Моцартспорт