cialis 20mg pharmacie en ligne kamagra test levitra prix allemagne kamagra oral jelly comprar levitra 10mg prix en pharmacie
Да ли је режим могуће побиједити на изборима?

Све масовнији грађански протести у Бјелорусији против новог реизбора Александра Лукашенка за предсједника, према оцјени бројних домаћих и страних аналитичара, први пут су озбиљно уздрмали власт наведеног аутократе који већ готово три деценије управља том земљом.
Лукашенко је, подсјећамо, недавно по шести пут изабран за предсједника Бјелорусије, функцију коју је први пут приграбио сада већ давне 1994. године. На изборима је, наводно, освојио 80 одсто гласова што тамошња опозиција негира, тврдећи да су избори у Лукашенковој режији по ко зна који пут брутално покрадени.

Иначе, демократичност избора у Бјелорусији већ годинама је на мети сумње и оштрих критика Европске уније и САД. Савјет Европе још је 1997. суспендовао Бјелорусију из свог чланства због, како је тада наведено, бројних нерегуларности на изборима одржаним годину дана раније. Према извјештајима Амнести интернешенала, Лукашенкова Бјелорусија спада у земље са највећом стопом корупције у свијету, а бројна кршења људских права, апсолутна контрола над медијима и аутократски начин управљања земљом довели су Бјелорусију на врх листе држава у којима су угушена демократска права.

Уочи локалних избора у БиХ, који би требало да се одрже 15. новембра, Моја Херцеговина је покушала да од опозиционих политичара у Републици Српској, као и појединих угледних аналитичара из региона добије одговор на питање да ли је овдашње власти, које по дуговјечности владавине и начину контроле над свим важним полугама система неодољиво подсјећају на „демократију“ бјелоруског аутократе, уопште могуће побиједити на изборима?

Стручњак за међународне односе и бивши амбасадор Србије у Бјелорусији Срећко Ђукић нема дилему. Он сматра да је режиме попут Лукашенковог, као и оне који су, према његовим ријечима, у Републици Српској персонификовани кроз Милорада Додика, у Црној Гори Мила Ђукановића или Србији Александра Вучића, практично немогуће побиједити на изборима.


„Диктаторски режим побиједити на демократски начин, на изборима, није могуће. Ја не могу да се сјетим таквог примјера. Како се завршавају такви режими најбољи је примјер 5. октобар и пад Слободана Милошевића. Зашто не могу пасти на изборима? Једноставно, зато што је у рукама диктатора и нож и погача. Ту дружину – Додик, Ђукановић, Вучић, Лукашенко, је неко ових дана назвао ‘интернационала диктатора’, наравно, укључујући у тај списак и шири број таквих лидера по свијету. Оно што им је заједничко јесте концентрација све власти у њиховим рукама, па чак и оно што им по уставу и законима не припада, јер они су ‘вође’, а вође су по тој дефиницији непогрешиве. Као такви, они остају безгранично дуго на власти претварајући се у божанска лица”, истиче наш саговорник.


Њихове ријечи, додаје он, постају уставне поставке и неписани закони.

“Тамо гдје се селе они са својим функцијама, тамо селе власт, моћ, паре, памет, снагу народа, центар државе, макар били предсједници мјесне заједнице. Нешто попут средњовјековних владара. Од њих се нису удаљили, па неки од њих још практикују насљедно владарско право. То је донекле општи модел диктатора данас. Да подсјетим, свака власт квари човјека, а апсолутна власт га апсолутно квари”, каже Ђукић за Моју Херцеговину.

Он додаје да је “рецепт” дуговјечне владавине свих модерних дикатора дословно пресликан, а своди се на то да се, како каже, у самој клици убија свака конкуренција. Због тога су улични протести, као начин притиска и покушај да се збаци недемократска власт, према Ђукићевим ријечима, не само потребни, већ представљају једини начин отпора диктатури.

У првим демократским, античким државама, све одлуке су се доносиле на улици и тргу. Постојање парламента, владе, других институција које су се касније појавиле, није укинуло ни тргове ни улице, нити их може укинути. Зато улица и трг остају у свим системима као упозорење и коректив и за демократске и за недемократске режиме, и ми видимо те факторе на дјелу ових дана од САД, Француске, Русије, па актуелно до Бјелорусије”, каже Ђукић за Моју Херцеговину.


Један од ријетких опозиционих политичара у Републици Српској који је у својим изјавама отворено позивао грађане да се на улици боре за своја права, актуелни посланик СДС-а у Парламенту БиХ Драган Мектић, за Моју Херцеговину каже да је сагласан с онима који мисле да је садашњу власт у РС готово немогуће побиједити на изборима.

„Тешко, веома тешко је садашњи режим побиједити на изборима, јер они под апсолутном контролом имају највећи број медија, располажу огромним новцем јавних предузећа којим купују гласаче, а оне које не могу купити уцјењују и користе разне врсте притисака. Осим тога, велики је проблем у томе што је из Републике Српске протеклих година отишао огроман број људи, а то су углавном они који су били незадовољни стањем. Кроз страначко запошљавање и репресију према неистомишљеницима овђе се увукла апатија и мислим да је заиста тешко један овакав накарадан режим смијенити регуларно на изборима, који су иначе ранијих година масовно били покрадени, лажирани и потпуно нерегуларни“, каже Мектић.

Он подсјећа на то да се Милорад Додик и СНСД, уз мањи прекид, на власти у Српској налазе од 1998. године.

За то вријеме Република Српска је изгубила четвртину свог становништва, које је побјегло трбухом за крухом, економија је потпуно уништена, у земљи владају страх и безнађе, осим за уску касту привилегованих послушника и власт која је опљачкала народ и државу. Овакав режим се једино може срушити сталним притиском грађана, који ће бити манифестован, ако треба, и на улици“, тврди Мектић.

Кандидат опозиције за градоначелника Бањалуке и посланик ПДП-а у Народној скупштини РС, Драшко Станивуковић, сматра да ће први показатељ о томе да ли се аутократска власт у Српској може смијенити на демократски начин бити предстојећи избори у Црној Гори.


„Постоји запањујућа сличност у начину владавине Мила Ђукановића и Милорада Додика. Свима је јасно да је већинско расположење народа у Црној Гори да се један диктатор, какав је Мило Ђукановић, након 30 година коначно скине са власти и избори који ће ускоро бити у тој земљи показаће да ли је то могуће учинити на демократски начин“, каже Станивуковић за Моју Херцеговину.

Што се тиче предстојећих избора у РС и БиХ, он истиче да ипак вјерује у то да ће опозиција успјети да оствари значајне резултате, прије свега у Бањалуци.

„На општим изборима, прије двије године, опозиција је у Бањалуци добила 10.000 гласова више од СНСД-а. То даје наду да су промјене и те како могуће, ако избори буду фер и поштени и ако не буде тешких изборних крађа, чиме се режим обилато служи. Ми ћемо учинити све да спријечимо крађе и преваре на изборима и добро смо се припремили за све опције“, каже Станивуковић за наш портал.


Коментаришући за Моју Херцеговину актуелну ситуацију у Бјелорусији, гдје је прекјуче у више градова те земље на улице изашло неколико стотина хиљада грађана, бивши амбасадор Србије у Бјелорусији Срећко Ђукић каже да је Лукашенко „изгубио битку, али да и даље покушава да добије рат“.


„Масовност грађанских протеста у Бјелорусији креће се ка својој кулминацији. ‘Обични’ Бјелоруси су успјели да побиједе страховиту репресивну Лукашенкову машинерију. Лукашенка је давно прегазило вријеме. Стасале су потпуно нове младе генерације и оне носе ту мирну револуцију. Међутим, Лукашенко се не предаје јер нема рацио, разум толико потребан сваком човјеку, политичару, државнику. Утолико горе за њега. Он не схвата да је ово крај. Зато ће и цијена његовог одласка бити само на његовом конту, а он савршено зна колико је она нарасла за 26 година апсолутне диктатуре у којој је био све и свја – и кадија и судија, и шеф државе и директор колхоза”, каже Ђукић.

Моја Херцеговина


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО