Владимир Бјековић: Херцеговина

Камена је земља ово
Гдје се човјек и вук боре,
Гдје пјетлови буде људе
Прије сунца у цик зоре

У њој Шантић родио се
Ту сад Дучић вјечно спава
Дично име Херцегово
У завјет нам даде Сава

Захумље се давно зваше
Света земља наша славна
Гдје бијаху некад паше
И са њима пар султана

Ходили су њоме људи
Са заставом вјере друге
Пробали су полумјесец
‘мјесто крста да нам нуде

Хтједоше нам узет цркве
Христа Бога забранити,
Но орах је воћка чудна
Зубе може поломити

Нека сваки камен сазна
И шарка што под њим спава
Херцег земљу ће да брани
Срца храбра к’о у лава!

Обичаје чували смо
као свето ми предање
То је за нас као завјет
И од тога ништа мање

Зато крсна слава код нас
У грудима људи дише,
Кад у другим крајевима
Никад није било тише

И Гусле се чуше овдје
У најтеже наше доба
Не покида струне чак ни
Крвникови мач и злоба

Свето нам је свако село,
свака славна успомена,
На јунаке што изроди
Наша земља из камена

Живјет’ овдје значи славу,
Част и понос рећ’ ће знани,
Несебично да’ше главу
Херцеговци многи стари

Дали су је бранећ’ своје
Никад туђе нису хтјели,
Било кога да се боје
Нит’ су знали нит’ су смјели

Њих сад памте неки нови
И уз сјету их помињу
Да се увјек зна за оне
Што за вјеру храбро гину

Да лети сокола соко учит мора
Не узда се никад он у крила вране
Херцеговци понос науче од оца
И од ђеда свога како част да бране.


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО