Бијела кућа тамног вилајета – IV ДИО

Наставак… И би конкурс!

Не бих детаљисала, мој став је нек’ се свако сналази како зна и умије, све док лично нисам угрожена, у овом случају јесам, ал’ ето човјек понекад мора спустити лоптицу (чак и ова жена 👠 ). По повратку на посао након „непостојеће“ короне (коронија вин вин вин) размишљам о Синдикату, гдје је, шта је, ко је, за кога ради?! За раднике сигурно не! Примјера има колико хоћете кад је ћутао, али оног тренутка кад сам оцијенила да тзв. „жути синдикат“, не само да не ради ништа, него ради против радника узела сам ствари у своје руке. Као прво нисмо били у гранском синдикату коме припада цијела наша регија, испоставило се да смо таоци сопственог незнања, плата нам касни читава два мјесеца, претворио се у куповину на рате чак и сезонског поврћа 🍅🍆🌶, а раднике који примају плату 520 КМ зароби тако што им да огревно дрво на осам рата 😯😯😯. Истраживала сам дуго синдикалну тему, ситуација је била далеко тежа него што сам у старту очекивала! На другом мјесту ћу изнијети све чињенице, да не замарам читаоце свим детаљима. Оно што вас сигурно интересује је ко стоји иза мојих трогодишњих мука на послу. У сљедећој епизоди управо о томе…

П.С. А ја сам у међувремену учинила све што сам могла да се из улоге жртве коју су ми додијелили „моћници“ са 113 гласова на изборима 🙃🙃🙃 преобразим у нпр. (не лептира) мачку…

………………………..

Наставак… На већ описаном „стручном колегијуму“ једине очи које су ме дрско гледале су очи доцимера нашег послодавца. Није ми требало много да схватим да је све његова идеја, да сазнам зашто, требало је ипак дуже. Чак ми је послодавац на оном састанку отворено и рекао ко стоји иза свега. Елем пратио ме помно на самом почетку на новом послу, обилазио и питао колеге како се сналази нова „чиндбеница“ 🙄🙄🙄, уредно је одбијао да ми да картицу за паркинг и упућивао ме да се жалим „управи водовода у Суботици“, коме је смијешно 🤔?! Бјежећи читав живот од политике она је стигла мене. Јер у малој неразвијеној Општини свако радно мјесто је политичко и тачно се зна! А ја се усудила да будем ничија! Е па то моје радно мјесто је, након десет година, припало странци која у свом називу има придјев „народно/а/и“ и требало је запослити људе који су им донијели толико и толико гласова, а на основу којих ти исти ведре и облаче, пријете бушењем гума због паркирања глумећи локалне шерифе онима који их се плаше. Ти исти „народни људи“ се не заустављају прогонећи појединца, него прелазе и на чланове породице. Сва срећа па не живимо у гету…још увијек 😉… Биће настављено

………………….

Сад кад знамо ко то нас мучи, тј. против кога се боримо ићи ће лакше. На удару су породице са малољетном дјецом јер, молим, немају право гласа! И шта ја имам да понудим политици оваква искрена, храбра, са јасним и гласним ставом. Али таква за радничка права могу учинити доста. Закони, Колективни уговори и остали подзаконски акти су на страни радника, само их треба правилно примјењивати. Међутим, и та наша борба наишла је на страшну осуду и отпор послодавца и његових сарадника. Не желите читати о томе вјерујте, углавном најтежи посао је охрабрити радника и објаснити да требају по слободној вољи да одлучују о свом синдикалном удруживању. Наравно ко не може да одлучи има она фора: на лијевој страни папира нпр. напишете све разлоге „за“, на десној све „против“8 и нађете разлику, једноставно је! Јер у институцији овог типа гдје се послодавац мијења сваке четири године Синдикат је више него важан! А организујући Синдикат, у тренутку кад сам без икаквог рјешења на другом радном мјесту пет и по мјесеци, наишла сам на радње које никако нисам смјела открити и један позив шефа одјељења (извини Тања) био је довољан да хитно, у сред посла, са гомилом предмета, по дојави вибер порукама, напустим ту зграду и вратим се на почетну тачку, без да сам покупила све личне ствари. Све што сам рекла било је „ко то овдје врши дојаве хитне природе“ рекао је „ја само читам вијести“. Дакле, прекардашила! Е, па, поштовани послодавац доказали сте да вам не ваљам ни кад радим мање, нити кад радим више, извините, по чему онда цијените радника??? А коме сам оставила посао, не бисте никад погодили, лицу које је задужено да савјетује нашег послодавца и које има три пута већу плату од мене. Како је изгледала примопредаја читаћете у наставку…

……………………..

Omnia mea mecum porto! Ипак скоро два пуна радна сата сам несебично вршила предају базе података, предмета и осталих важних информација за тај реферат. Нек сам доживјела да, у присуству свједока, видим како радник са астрономском платом записује у свој роковник док диктирам „фајл, принт, копир велики, 4 копије“ 🤣 уз сав потребан мониторинг шефа тог одјељења који није престао да хвали мој рад и од кога сам добила велику милку чоколаду.💪 На крају ми је затражено да посудим свој лични роковник што сам наравно одбила, јер га нисам ни имала и није ми био потребан, нисам имала кад записивати мисли хихихи🤓…Поздравила сам се срдачно и подсјетила шефа да су људи који ово режирају ту од данас до cутра, а нас двоје радници десетак година и да ће, можда, бити прилике да опет сарађујемо, ако икад дође вријеме кад ће се цијенити рад, ред и дисциплина…Accipe quod tuum alterique da suum ( Узми што је твоје, другоме дај његово, или „Не пожели ништа што је туђе“), јер PARVO CONTENTUS ESSE DIDICI !… наставићемо

P.S. Молим вас не заборавите да мој случај није усамљен, напротив, сакупила сам доста материјала и за друге колеге и чим добијем њихову дозволу читаћете о сличним или истим искуствима. Данас ја, јуче наша колегиница, сутра можда ви, ( не дај Боже ) ваше дијете, сестра… исплати ли се ћутати??? Намјерно не спомињем имена нити функције, мала средина, сви све знамо, а циљ није никога окривити нити постидити него изнијети лично непријатно искуство зато што нисам ни једина, а ни задња жртва оваквих игара са правима радника.

Taтјана Шимшић/ Херцеговац.нет


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО