Дјевојчица Садако Сасаки из Хирошиме је добила леукемију 10 година након експлозије атомске бомбе. Израђивала је ждралове од папира надајући се оздрављењу. Њезина је судбина описана и у књизи “Садако хоће живјети”.

Ове године се обиљежава 75. годишњица бацања атомских бомби на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки. У Хирошими је у једном тренутку убијено око 90.000 људи, док их је још 130.000 умрло од непосредних посљедица зрачења до краја 1945. Прва бомба, названа “Дјечак”, је експлодирала 6. коловоза у 8.16 над Хирошимом, градом који је тада имао око 500.000 становника. Три дана касније је једна друга бомба, која је носила назив “Дебељко”, разорила Нагасаки.

Међу становницима Хирошиме је била и тада двоипогодишња Садако Сасаки. Њена бака је страдала истог дана, сама Садако, њена браћа и сестре, једнако као и родитељи, остали су неозлијеђени. Али у бијегу је дјевојчицу захватила тзв. “црна киша”, падалине које се појављују након експлозије атомске бомбе.

Садако је расла, радо је пјевала и била је најбржа тркачица у разреду. Имала је пријатељице и вољела је своју браћу и сестре. Али девет година након експлозије атомске бомбе изненада се код ње појавила леукемија. 10. јануара 1955., три дана након њеног дванаестог рођендана, код ње је дијагностификована “болест атомске бомбе”. Она је, као и сви Јапанци, знала што то значи.

Само једна жеља
Прича каже да је на њено питање значи ли то да мора умријети, доктор одговорио да ако буде јака, може побиједити болест. И ту, још у болници, њена најбоља пријатељица Чизуку, испричала јој је једну стару легенду која каже да ће богови испунити једну жељу ономе ко од папира направи 1.000 оригами ждралова и у то вјерује. Садако је почела израђивати мале ждралове, мјесецима, и све их је чувала. Кад би који ждрал био готов, она је пожељела да оздрави.

Након неког је времена из болнице отпуштена кући, њена крвна слика се поправила и она се осјећала нешто боље. Али онда, десет мјесеци након прве дијагнозе, њено се стање одједном нагло погоршало и Садако је поново упућена у клинику. Папирнате ждралове је понијела са собом. Страх и нада, молитве и жеље су се наставиле – једнако као и слагање папирнатих ждралова, мада јој је то постајало све теже.

25 октобра 1955. је “Дјевојчица са ждраловима” умрла у болници. Дошла је до броја 989, а 990. изрезала је у предсмртној агонији. На посмртној постељи је руци је држала посљедњег ждрала којег је израдила. Како се њен двије године старији брат сјећа, њене посљедње ријечи су биле: “Написаћу ријеч мир на твоја крила и ти ћеш га однијети у цијели свијет.” Садако је сахрањена са 1.000 папирнатих ждралова.

Споменик миру
Неколико дана послије смрти Садако Сасаки, дјеца из њене школе су одлучили покренути акцију прикупљања добровољних прилога за изградњу споменика и преминулој дјевојчици, и свим другим жртвама атомских бомби. Од 1958. он стоји у Врту мира у Хирошими: симболична атомска бомба, а на њеном врху стоји бронзани лик дјевојчице Садако која у рукама уздигнутим према небу држи златног ждрала. Од 1989. се тамо сваке године обиљежава годишњица експлозије.

Прича о Садако се брзо проширила свијетом. Велику заслугу ту свакако има и дјечји роман “Садако хоће живјети” који је објављен 1961. године под њемачким насловом Sadako Vill Leben. Аутор је познати аустријски дјечји писац Карл Бруцкнер. Дјело је доживјело велики свјетски успјех и сматра се његовим најпознатијим романом. Прича о Садако Сасаки је преведена је на 70 језика, и продана у више од два милиона примјерака. И данас се књига користи као материјал за образовање у школама диљем свијета, а настао је као упозорење на велике ратне страхоте које највећу посљедицу остављају на онима који су за њих најмање криви – дјеци.

Истовремено је свјетски познат постао и споменик Садако у Хирошими. Сваке године милиони папирнатих ждралова из цијелог свијета се на годишњицу катастрофе полажу уз споменик. На постољу су у камен уклесане Садакине ријечи: “Ово је наш позив. Ово је наша молитва за мир у цијелом свијету.” Годишњица се у Хирошими обиљежава традиционално, уз пригодну глазбу и уз бројне лампионе на води у Парку мира око споменика.

У Сједињеним Америчким Државама, земљи која је на Хирошиму бацила атомску бомбу, постоји велики споменик Садако у Сијетлу, у савезној држави Вашингтон. А и у Њемачкој је такав споменик постављен 2007. с натписом “Уклонити атомско оружје!”. За противнике тог оружја широм свијета је ждрал, који је тако уско везан уз Садако Сасаки, постао симболом мира.

direkt-portal.com