Гатачка бригада понос Гацка и цијеле Херцеговине.

ЧЕТВОРОГОДИШЊИ ПУТ ОВЈЕНЧАН СЛОБОДОМ И СЛАВОМ

Ниједног момента, за све године проведене у Гатачкој бригади, нијесмо укаљали ни част ни образ, ни достојанство ни понос српског војника, што је врло важна чињеница. Сви смо се вратили кући живи и здрави. То је божја судбина – казао је Миладин Достинић, који је са четири брата био у Гатачкој бригади

Мјерећи само у једном правцу, Гачани су кроз овај ратни пут за четири године прешли двије и по хиљаде километара. За те четири године никада нисмо изгубили ни милиметар положаја и све задатке смо изврсили.

Браћа Миладин, Милорад, Радивоје, Ранко и Милош Достинић из Гацка почетком последње деценије минулог вијека обукли су војне униформе и напустили родитељски дом, кренувши у одбрану сваког српског огњишта у својој Херцеговини. Као и стотине њихових суграђана, били су дио чувене Гатачке бригаде, која је, у оквиру тадашњег Херцеговачког корпуса, обишла сваку стопу угрожене земље Србинове. Њихова прича, каже Миладин, најстарији од браће Достинић, не разликује се ни од једне друге када су у питању Гачани, и то не само у прошлом одбрамбено-отаџбинском рату, него и деценијама раније, када је народ тог краја силом прилика морао да се брани.

– Ниједног момента, за све године проведене у Гатачкој бригади, нијесмо укаљали ни част ни образ, ни достојанство ни понос српског војника, што је врло важна чињеница. Није било тога мјеста, те чуке, гђе нисмо ишли међу првима са бригадом. Сви смо се вратили кући живи и здрави. То је божја судбина – каже Милорад.

Да су Бог и правда били на њиховој страни свједочи безброј тешких и ризичних ситуација у којима су се налазили од 1991. до 1995. године. Милорад се присјетио ситуације када је војно возило у којем је био са братом и још деветорицом припадника бригаде наишло на противтенковску мину.

– Могућност да се преживи била је један напрема милион, али смо преживјели – истиче Милорад.

У нападу непријатељских јединица у Добром Пољу за једно јутро погинуло је седам Гачана, што је био највећи губитак Гатачке бригаде у рату.

– На Радију Гацко су читана имена погинулих и рањених. Наши родитељи тада су се молили Богу да међу именима рањених прочитају име неког од нас петорице, само да би знали да смо живи. У тој стрепњи, јер нијесу ништа о нама знали, провели су све ратне године – прича Миладин Достинић, који је униформу обукао у октобру 1991, а раздужио је у априлу 1996. године.

Њихову ратну срећу није имала породица Тепавчевић, чија су синови, близанци Милан и Душан, у веома кратком временском размаку животе положили за Херцеговину. Ни њихов суграђанин Божо Дивљан, редовни војник тадашње ЈНА, није се вратио кући. Погинуо је 1991. године на дубровачком ратишту и прва је жртва из Гацка. Породица Бољановић остала је без сина јединца Косте, који је као припадник Гатачке бригаде погинуо 1994. године. Низ је дугачак, а у њему је и Гачанка Нада Манојловић, која је погинула 1993. године на Вогошћи као припадник Сарајевско-романијског корпуса.

– Гачани, а и сви други Херцеговци, кроз своју мучну историју увијек су се бранили – каже Синиша Бољановић, командант једног од батаљона у Гатачкој бригади.

Синиша је по рођењу и животу Требињац, али по крви Гачанин. Завршио је војну академију и службовао је у Шапцу. Као војно лице био је на ратишту у Банији осам мјесеци, али су га путеви поново довели у Херцеговину. О Гатачкој бригади и батаљону којим је командовао говори са изузетним поносом и захвалношћу. Било је то вријеме када ниједан Гачанин није одбио позив да брани своју земљу иако је њихов град био заштићен јер је линија фронта била на безбједној удаљености од Гацка. Ипак, сви истичу да су бранили себе јер тамо гђе су одлазили биле су у питању српске породице. Како у својој бригади, тако и у другим јединицама Војске Републике Српске, Гачани су се борили на дубровачко-требињском, мостарско-невесињском и теслићком ратишту.

– Мјерећи само у једном правцу, Гачани су кроз овај ратни пут за четири године прешли двије и по хиљаде километара. За те четири године никада нисмо изгубили ни милиметар положаја и све задатке смо извршили, при чему ниједан борац, ни жив ни мртав, није пао у руке непријатељу. Јасно је да рат са собом носи погибије, али једно је ако ти погине борац па га не можеш сахранити, а друга је ствар ако то можеш достојно да урадиш – каже Бољановић.

У саставима других јединица на неколико ратишта погинуло је 13 Гачана. Из Гатачке бригаде 1992. године живот на бранику своје земље дало је дванаест Гачана, 15 у 1993, 13 у 1994, а четворица током 1995. године. Од последица обољења насталог у рату преминуло је седам њихових бораца. Бољановић каже да је старосна структура свих погинулих била око 33 године.

Медаље, признања и вјечна круна

Др Радован Караџић је указом јануара 1995. године Гатачку бригаду одликовао Медаљом Петра Мркоњића. Појединци из бригаде добили су медаље и признања, а сви погинули борци су одликовани од стране државе РС. Град им се ипак одужио на најљепши могући начин, величанственим спомеником у центру у облику круне који је откривен 7. августа ове године када се обиљежава Дан бригаде. У годинама након рата, такође у центру града, отворена је и Спомен-соба гдје су фотографије свих погинулих Гачана са детаљним личним подацима, датумима и мјестима погибије. Ту су изложене и друге фотографије са ратишта, дијелови заробљене ратне опреме, као и оне који су они сами користили, те и њихова ратна застава. Гачани су и након рата наставили да помажу другима, па су се прилозима придружили Фондацији „Помоћ“ коју је формирала Борачка организација РС у Бањалуци. Средства су се користила превасходно да се помогне породицама неправедно оптужених и осуђених Срба за наводне ратне злочине, као и за помоћ борцима и демобилисаним. На челу мјесног одбора организације у Руднику и електрани „Гацко“био је управо Миладин Достинић, који је тада покренуо акцију прикупљања новца.Око хиљаду запослених за непуне двије године, испричао је он, сакупило је близу 100 хиљада марака. Помогнуте су бројне породице оптужених и осуђених од највишег војног и политичког врха па све до оних из зоне Херцеговачког корпуса, као и породица Митра Лажетића, ратног предсједника општине Гацко, и Војина Поповића, ратног начелника тадашње полиције у Гацку, који су оптужени само због функција које су обављали у том периоду. Маја 2014. године Борачка организација Достинића је наградила Сребрном значком за заслуге у остваривању њених циљева, док су на његову иницијативу, Златну значку добили радници Рудника и електране који су учесвовали у акцији прикупљања помоћи.

Признање које треба одати, сматрају наши саговорници, свакако следује свим становницима Гацка који су дали велики допринос у минулом рату пружајући разну подршку својим борцима. Захвалност дугују општини, појединим организацијама, команди Херцеговачког корпуса на чијем је челу од почетка рата био генерал Радован Грубач, Удружењу Херецговаца из Новог Сада, као и Клубу Гачана из Београда.

Ковачевић: Херцеговина је бастион Српства

Гатачки батаљони били су интервентни, а храброст и одлучност препоручивала их је управо тамо гђе је било најтеже. Учествовали су у све три кључне нападне операције Херцеговачког корпуса – деблокади Фоче и спајању тог града са остатком Херцеговине, ослобађању Трнова и чишћењу Бјелашнице(„Лукавац 93“), гђе им је командовао лично генерал Ратко Младић, и ослобађању Горажда („Звијезда 94“). Не треба заборавити да су управо они након готово неколико вјекова „урушили“ тешко освојиву Кулу Фазлагића.

Како је истакао предсједник Скупштине општине Гацко Јован Ковачевић, та злогласна кула и злочини над Србима из тих крајева у ранијим ратовима оставили су болне и неизбрисиве трагове.

– Освећено је и пресвећено. Људи у овим крајевима желе да напокон буде крај свему томе, да гледамо живот унапријед, да се поштујемо, али РС је саставни дио Босне и Херцеговине(БиХ) и онолико колико она буде поштована толико ћемо ми знати поштовати БиХ. Свијетлог смо образа и не бојимо се никога, али постоји свеопшта потреба да одавде крене потреба за миром. Херцеговина је кроз историју била бастион Српства, као и онај њен дио који је остао код вас у Црној Гори – нагласио је Ковачевић.

Извор: Дан


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО