Бијела кућа тамног вилајета – I ДИО

Мали дио истинитих доживљаја из касабе

24. јул

На породиљском сам боловању. Добила сам „приједлог“ да радне задатке наставим обављати у новооснованом предузећу. Размишљам. Након дуго размишљања одлазим тамо гдје ми саопштавају да и нисам баш добродошла, бар не у том тренутку. Онда наредба врати се на „старо мјесто“ до плана. Послушна сам. Онда шок хитно поново у то новоосновано предузеће. Преговори. Вагам, одлучујем да одбијем, јер ме сва та неозбиљност помало и плаши. Потом опет хитно нови радни задатак који је изузетно одговоран, прихватам, сналазим се. У сред посла стиже наредба одмах да се вратим на почетну тачку, образложења без

Послушна сам, чекам даља наређења. Мали је ово град, сви се знамо из свих животних околности. Траје ово добрих скоро три године. Нажалост, далеко од тога да сам једина…

30. јул

Елем, све је почело као наиван телефонски приједлог да, тек порођена, „пређем“ на друго радно мјесто у новоосновано предузеће, а заузврат имаћу плату коју и заслужујем са високом школом. Дословно: признаћемо ти факултет (Мислим ко то овдје признаје дипломе и коме…?). При том, моје колеге са факса су на руководећим функцијама, честитам и радујем се. Нисам одбила, али под условом да то распоређивање пропрати Одлука и слично, а никако захтјев за споразумни раскид радног односа. Но међутим…

1.Август

Споразумни Захтјев за раскид радног односа је био услов за „напредовање“! Самим тим лично бих сносила сву одговорност и посљедице. Носећи у руци дознаке за крај породиљског одсуства одлазим код “ главног предлагача“ гдје сам с’ врата упућена у то ново предузеће. Тамо сазнајем да је вријеме егзотичних годишњих одмора, да немају Правилник о систематизацији радних мјеста, нити Правилник о платама, практично не знају шта би са мном. Наглас изговарам износ моје плате да би је прилагодили, да би се уклопили. Дан прије ступања на посао сазнајем да морам поднијети тај Захтјев тј. како ми то зовемо ДАТИ ОТКАЗ САМА СЕБИ 🙄. Али не могу ни то, јер…годишњи одмори…😎. У том тренутку, путем вибера, стиже нова наредба од „главног предлагача“ враћам се на старо мјесто до даљњег! … наставиће се…

2.август

Наставак… епизода „стручни колегијум“.

Након пет мјесеци извршавања радних задатака на радном мјесту гдје сам распоређена осам година, стиже телефонски позив да присуствујем стручном колегијуму. Обраћам се Синдикату да ми пруже информације, одговор: „Без бриге“. Одлазим, сједим у ћошку, петнаестак познатих лица и кад сам дошла на ред доживљавам питања, цитирам: „Зашто сам још увијек ту, шта чекам, знам ли гдје уопште радим“, о тону можете сами закључити, кад сам отворила уста пресјечена сам констатацијом послодавца: „Овај скуп овдје не интересује шта ти имаш за рећи, јави се поново у новоосновано предузеће, данас ћеш потписати споразумни раскид радног односа, а од сутра си запосленик новог предузећа, ипак радићеш овдје, у овој згради“. Одлазим оловних ногу, уплашена, понижена, без заштите, чак ни Синдиката ( додуше тзв. жутог, али о томе ће тек бити ријечи )…

наставиће се…

Т. Ш. / Херцеговац.нет


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО