ОЛУЈА

Ој соколе што крстариш небом
Хај се тамо у Крајину вини
Тамо ђе су звјери људског лика
Проћерали мој народ невини

Хај полети узданице моја
Ја ћу теби позлатити крила
Хај полети дико мога рода
Тамо ђе је српска земља била

И реци ми све што тамо видиш
Пренеси ми шта се тамо збива
Јесу ли нам све Србе прогнали
Или има још којега жива

Јесу ли нам опустеле куће
Да ли ико сад у њима живи
Да ли ласте тамо вију гнезда
Казуј мени мој соколе сиви

Јесу ли нам њиве у корову
Или други жање наше жито
Одговоре ти мени донеси
За све оно што сам те упито

Али соко одговара мени
Бојажљиво са гласом славуја:
,,Не смем роде да летим далеко
Јер поново спрема се олуја

Казaћу ти јоште само ово
На реч часну и на тврду вјеру
Овог пута дуваће олуја
Много јача – у супротном смјеру! „

Милан Ћурчић


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО