За херцеговачку ракију СРЧАНИК већа је потражња од понуде.


Специфичан укус, црвена боја и љековита својства, карактеристике су ракије која је за кратко вријеме постала прави бренд херцеговачког краја. То је од почетка и био циљ породице из гатачког села Самобор, о чему нам прича Раде Старовић.


Херцеговци су од давнина лозовој ракији давали на љековитости и укусу додајући јој биљку срчаник (Gentiana Lutea). Но, Старовићи су отишли корак даље унапеђујући традиционални рецепт. Наука и струка су укључени у процес производње. Уз примјену савремених технолошких поступака настало је препознатљиво пиће – Херцеговачки срчаник.

„Ријеч је специфичном пићу, подлога је воћна ракија, у већем дијелу лоза, са додацима из коријена биљке срчаник. Традиционално се стављао коријен у ракију, ми радимо посебну процедуру издвајања танина из коријена“, објашњава Раде Старовић.

Биљка срчаник расте на херцеговачким планинама


Високо на херцеговачким планинама расте чудесна биљка, чија су љековита својства одувијек била позната становницима овог краја. Са Волујака, Зеленгоре и Лебршника у дестилерију стиже неопходан састојак који ову ракију чини специфичном.

„Ова биљка је богата танинима, а танин је антиоксиданс. Добар је за кардиоваскуларни систем. Такође, повољно дјелује и на цријевни тракт“, каже наш саговорник.

Старовићи заштитили свој производ у Институту за интелектуално власништво БиХ
Херцеговачки срчаник Старовићи су заштитили у Институту за интелектуално власништво Босне и Херцеговине као производ Дестилерије Старовић. Процес заштите у Србији је у току.

Само нека од признања за ракију Срчаник
„Да бисте заштитили неки производ он мора да буде нов на тржишту, не може се заштитити нешто што већ постоји. Постоји и одређена админисративна процедура, а да би се све то исплатило морате да имате и неку студију или реална предвиђања да ће тај производ бити прихваћен на тржишту. Кад смо кренули у ову причу, радио сам студију, моја претпоставка је била да ће тај производ бити добро прихваћен, али нисам очекивао да ће се то десити тако брзо“, искрен је Старовић.

Раде Старовић: Имам озбиљне наруџбе за тржиште Америке


Старовићи су почели са производњом срчаника 2012. године, а 2016. су се појавили на Пољопривредном сајму у Новом Саду и на тржишту. Од тада интерес за ову ракију расте.

„На тржишту постоји већа потражња, него што је понуда. Ипак, не можемо да појачамо производњу зато што бисмо у том случају изгубили на квалитету, јер је производња компликована. Ракију пласирамо на наше локално тржиште, али је нашла пут и до далеких континената Аустралије и Америке. Стигла је на све стране свијета, не у већим количинама, али је стигла. Људи чују, наруче, пробају и свиди им се. То је најбоља препорука. Имам озбиљне наруџбе за тржиште Америке, али не можемо то да испоштујемо у овом тренутку“, каже наш саговорник.

Производ године у Републици Српској
Витрина у дестилерији је пуна је признања са Пољопривредног сајма у Новом Саду, а у село Самобор је стигла и награда за производ године у Републици Српској за 2018. годину.

„Ми смо 2016. на Пољопривредном сајму у Новом Саду добили велику златну медаљу за срчаник и златну за лозу, 2017. велику златну за срчаник, златну за лозу и плакету за квалитет производа, а 2018. године опет смо добили златне медаље и за лозу, и за јабуковачу, и за срчаник, који је у прошлој години проглашен од стране Привредне коморе Републике Српске за производ године“, каже Старовић.

Старовићи истичу да су фокусирани на производњу срчаника, а поред ове јединствене ракије, производе лозу и јабуковачу.

Марија Манојловић/ Agroklub.ba


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО