Ђе болан?!

Ђе се гоњају папири, разбијају паре,
Ђе се спава к’о заклан док у кући телевизија гори,
Ђе се ноге чују, а промаја убија,
Ђе се јаја туку, ђе се ауто гони,
Ђе се кћер зове сине..

Ђе цркнеш од смијеха, а останеш жив,
Ђе кад паднеш питају те јеси ли се убио,
Ђе се састојци мјере од ока и офрље.
Ђе се одврће музика, ђе се хода по докторима..
Ђе не смијеш гутат’ жваку јер ће ти се залијепит цријева,
Ђе у школу мораш ићи да не би коп’о канале,
Ђе нема отвори уста него зини,
Ђе употребљаваш ријеч болан у свакој реченици, а не знаш шта значи,
Ђе се вријеме дијели на прије рата и послије рата.

Ђе се каже „ђе си“ а човјек стоји испред тебе,
Ђе се каже „аха, јеси мало сјутра“, кад неком не вјерујеш,
Ђе кад видиш ћука, прво питање је „оће л’ ујeст?“
Ђе кад ти неко даје савјет, одговор је „к’о те шта пита?”.

Ђе ако сједиш близу телевизора ‘оћоравиш’, ђе ти је даљински умотан у најлон или је залијепљен селотејпом,
ђе кад паднеш матер те истуче јер си сам пао…

Ђе се хода по докторима,
Ђе се дрва беру
Ђе се троше лијекови,
Ђе се код зубара ударају зуби.

То је моја ХЕРЦЕГОВИНА!

Извор: Требиње фото&инфо


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО