Решење је у огледалу

Много тога је овде обесмишљено и обезвређено. Ако је ствар са короном нешто показала то је да боје струке бране поткупљиви каријеристи, да углед државе бране корумпирани политиканти, а да нам је систем у таквом стању да је потпуно разумљиво зашто су људи без наде и зашто је одавде отишао ко год је могао.

Седмица је почела обилним падавинама и, наравно, поплавама. Била је то још једна прилика да ламентирамо над кишама које су јаче него икад заборављајући да су нам корита река неочишћена, а оборинска канализација запушена.

Слаба је то утеха за пропалу летину и покућство онога ко се уздао да ће паре које сви издвајамо бити наменски и утрошене. Да је опште добро императив, било би тако. Али, тамо где се лични интерес ставља испред општег, илузорно је очекивати да било шта функционише на ползу народа.

Зато је потпуно очекивано и да гледамо како нас представљају ликови изашли из Домановићевих сатира. Само што смо према фиктивнима можда гајили и нешто симпатије. Према стварним можемо да осећамо само презир, а понеко и страх.

Корона нам се опет вратила и као тема и као озбиљна претња. Након што се у изборној прослави уселила у тела врха СНС-а, основана је сумња да и међу нашим првацима има позитивних. Дружили су се они и у Москви где су се, на ужас жртава, представљали (лажно?) као најбоље што имамо. Многи је борац зажалио што је икада пушку у руке узео кад је видео ко данас баштини тековине тих бојева и кога је запало да на споменике цвеће полаже.

Али, не треба много да замишљамо ни далеко у прошлост да се враћамо. Довољно је било видети слике из Требиња где се обежележавала слава Војске РС на коју су се, неко хеликоптером, а неко службеним аутом, сјатили наши представници.

Верујемо да је правим борцима срце било на месту кад су видели за какве су се људске и моралне величине изборили да држе кормило заједничког нам брода. Мало коме суза није оросила око када је у првим редовима, са све маском, препознао светло Сташино лице који је преживео сциле и харибде и у страшној министарској фотељи опстао упркос корона забави. Човек је јачи од система, ускликнуо би пун дивљења неупућени посматрач. Човек има руску кичму, па му ни Баја ништа не може, тихо би поентирао реалиста, познавалац прилика.

Елем, живимо у систему у коме си јахан, ако већ не јашеш. Проблем је што и овај наш, попут осталих система, има више нивоа. На неком си јахач, док си на другом јахан.

Локални џокеји су углавном често јахани из централе, помножени са нулом у више наврата и враћени у базу. Зато они, као у Басариној Фами о бициклистима, са нулом множе оне испод њих чинећи да цео систем у ствари буде састављен од истрошених ликова без скрупула и без интегритета.

Па је, не само могуће него и потпуно очекивано, да се државни ресурси користе у партијске сврхе, а приходи јавних предузећа за страначке активисте и активности.

Ако кренете да доказујете, све је покривено као зграда Владе, што би рекао упућени економиста.

Залуд се ви ишчуђавате и питате која је будала одлучила да плати пепељару хиљаду и кусур стотина марака. Право питање је: Која је будала то финансирала?

Решење потражите у огледалу.

Миланка Ковачевић – Портал Директ


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО