Радослав Братић – Моје књиге су производ мог дјетињства

„Мој први одлазак од куће био је у Билећу, у школу. Наша основна школа је била у прелијепој згради, али не дуго… Узела је општина и претворила је у канцеларије. И данас се понекад нашалим, па кажем да ћу тужити општину и тражити да ми врате школу.”

Радослав Братић, један од најзначајнијих српских приповједача и романсијера, рођен је на данашњи дан 28.јуна 1948.године у селу Брестице код Билеће.

Основну школу је похађао у билећком селу Корита – (селу, које је Корићка јама „завила у црно”) и у Билећи, а средњу у Требињу. Југословенску и свјетску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду.
Аутор је романа „Смрт спаситеља”, „Сумња у биографију”, „Трг соли”, као и приповједака „Слика без оца”, „Страх од звона”, „Зима у Херцеговини”, те поетичке књиге „Шехерезадин љубавник” и других дјела, од којих је већину први пут издао у „Просвјети”, која је такође издала и Братићева сабрана дјела у 9 књига.
Имао је тешко дјетињство као и већина његових земљака… борећи се под јаким сунцем, на тврдом и шкртом камену.
Живио је без оца. Та мука је проткана кроз већину његових дјела:
„Рано сам остао сироче. Мој отац је умро када сам имао само три мјесеца. Чим сам прогледао, осјећао сам се незаштићено, рекао бих… као без огртача.”
Често је говорио да му је јако тешко причати о дјетињству. Носио је и своју муку, као и муку свог народа у Херцеговини, који је страдао и од глади, и од пушке, и од ножа и од муке…
„Памтим углавном невеселе ствари, оне због којих су ми страву саливали. Херцеговина је крај отежалог језика, тешких заклетви, прорицања и митских прича. Додуше, има тамо и пуно хумора, који нас је кроз живот одржао.”
Радослав Братић је преминуо 2. јуна 2016. године.
Билећани су захвални овом великом књижевнику за све што је урадио на пољу културе у свом родном граду, посебно што је био иницијатор за оснивање културне манифестације „Ћоровићеви сусрети писаца” и покретање часописа „Нова Зора”.


У знак захвалности, испред зграде „Просвјета” у Билећи подигнута је биста овом књижевнику, који је у души носио Брестице, Корита, Билећу и читаву Херцеговину и који је описао своје земљаке на најбољи могући начин тврдим херцеговачким језиком… „тамо у зановети, тамо у камењару… тамо гдје су мука и борба ишле руку под руку, како тад тако и дан – данас”

Исток


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО