Мирослав Мика Антић – бесмртни пјесник

Српски пјесник, редитељ, новинар и сликар Мика Антић умро је на данашњи дан 24. јуна 1986. године.


Мика Антић се у књижевности први пут појавио са свега шеснаест година, објавивши пјесму „Мајка“ у часопису „Младост“ 1948. године. Ускоро објављује прву збирку пјесама „Испричано за пролећа” чији је рецензент Оскар Давичо. Након тога услиједиле су многе књиге међу којима су најпознатије: Рождество твоје, Псовке нежности, Концерт за 1001 бубањ, Плави чуперак, Мит о птици, Савршенство ватре…
Уз поезију Мирослав Антић писао је и прозу – романе „Степенице страха” и „Свети ветар” као и драмске текстове. Такође се бавио и сликарством, а иза себе је оставио бројне цртеже, колаже и уљане слике. Поред тога бавио се и филмом и био је значајна фигура такозваног „Југословенског црног таласа”. Његов филм „Доручак са ђаволом” у коме Антић критикује двоструки морал комунистичког режима бива забрањен у Југославији. Живио је боемским животом, волио кафане и проводио је у њима доста времена. Женио се три пута, и из тих бракова имао је шесторо дјеце.
За свој свестрани умјетнички рад, Мирослав Антић је добитник многих награда из области поезије, новинарства и филма. Према љубавним стиховима Мике Антића компоновано је више забавних пјесама које су биле запажене на фестивалима.


Стихови његових пјесама дају снагу и представљају водиљу кроз тешку свакодневницу.
Зар постоји неко ко није читао „Бесмртну песму” или „Босоногу песму” и зар не постоји прилика у животу, коју би у потпуности објаснили неки од стихова ових пјесама!?

Посљедњу жељу написао је на цедуљици уочи смрти:
“Кад ме буду износили, нека прочитају ‘Бесмртну песму’. А кад ме покопају, нека Јаника Балаж или Тугомир одсвира ‘Пиро манда коркоро’. Нико не сме да ми држи говор”.

Исток


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО