Данијела Грбић: Образ на Камену

Као што не размишљамо док ходамо према свом дому
Као што не примећујемо детаље
познатог пута
(увек су неке туђе улице интересантније)
Тако не видимо често
Оно што нам је пред носом
Прођох и данас поред Камена
Из дедине родне херцеговачке куће
Камена узиданог у моју родну кућу
Која и у темељима својим има камење
Донето из тих крајева
Као што и ја у крви имам
И медитеран и планину и ову равницу
И небо и море у очима
Наслоних образ на тај Камен
Као кад се загњурите у драги длан
И неки мир
Ми проструја кроз тело
У овај хладан и кишни
Летњи дан


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО