У шпанском селу План 1985. године организована је велика забава са циљем упознавања и спајања потенцијалних брачних парова. Међутим, добро замишљена фешта није протекла баш по плану…

Све је почело као кафанска шала – једног досадног јануарског дана 1985. године, у шпанском селу План, смјештеном високо у Пиринејима, екипа нежења у локалном бирцузу пијуцкала је пиво и гледала ТВ. Емитовао се вестерн из 1951. „Wеstwаrd thе Wоman“ (у слободном преводу „Караван жена“), са Робертом Тејлором у главној улози, у коме су приказане догодовштине усамљених америчких ранчера, који у једном моменту одлуче да организују „експедицију“ у град како би себи „допремили“ жене.

Нежењама из Плана, села које је зими због великог снијега практично одсјечено од свијета, а које је тих година скоро потпуно остало без младих жена (јер су одселиле у градове), филм се веома допао, пошто их је подсјетио на њихову „тешку ситуацију“. Након још пар попијених пива један од њих је предложио да треба нешто да подузму по том питању. То су и учинили…

У регионалним новинама сутрадан је освануо оглас: „Мушкарцима из арагонских Пиринеја потребне жене између 20 и 40 година, ради брака“.

Одзив на оглас био је невјероватан! Писмима, телеграмима и телефоном јавило се преко 1.000 припадница љепшег пола из свих крајева Шпаније, па и из иностранства, а неке чак и из Њујорка! Нежење су их замолили да им пошаљу своје фотографије, а њих 400 је то и учинило. Након тога почело је дописивање, а сљедећи корак био је организовање журке упознавања, наравно, чим се снијег отопи и путеви за План постану проходни.

Цијела ова уврнута ситуација, као и најава могуће „инвазије“ жена на изоловано планиско село у Шпанији моментално је привукла и велику пажњу медија из цијелог свијета, који су предстојећи догађај описивали на „дејт вијека“!

„Жири“ нежења одлучио је да у ужи избор уврсти 150 жена и дјевојака, након чега им је упутио позиве да дођу у План 7. марта, на дружење и забаву, са могућношћу за евентуални брак. Извјештај са овог „сајма љубави“ донијели су многи свјетски листови, међу њима и бањалучки „Глас“, 26. марта 1985. године.

„Све је почело онако како је и било планирано. У најближем великом шпанском граду Барселони окупило се око 150 жена и дјевојака укључених у ужи избор, које су стигле из Сарагосе, Барселоне и Мадрида, и посебно изнајмљеним аутобусима кренуле у План. Ту су наишле на заиста спектакуларан дочек: морале су да се пробијају кроз кордон новинара, а затим и кроз велики скуп житеља Плана, који су сви до једног изашли да дочекају дуго очекиване гошће. Посебно су гласно аплаудирали неожењени мушкарци који су намјеравали да искористе прилику и оснују породицу“, пише бањалучки лист.

„Глас“, међутим, наводи да је, осим дочека, све остало испало нимало спектакуларно. Планирано је било да се будући брачни парови окупе на свечаном ручку у једној великој гаражи адаптираној за ову сврху, а затим је требало да се одржи велика игранка у специјално за ову прилику изграђеној хали. На жалост, није се све одвијало по овом лијепо замишљеном плану. О томе свједоче и изјаве појединих учесница „фијесте“

„Дошле смо овамо да се сретнемо са будућим мужевима, или бар да нађемо добре пријатеље, али од свега тога ништа“, пожалила се новинарима једна од гошћи, 25-годишња плавуша из Барселоне по имену Пили. „Чим је почео свечани ручак, наши будући мужеви су навалили на пиће, а нас нису ни примјећивали. Ускоро су готово сви били до те мјере пијани да нам је постало јасно да од неког упознавања и удварања неће бити ништа. Штета што смо овдје губили вријеме“, каже она.

„Све што су ти назови младожење радили било је да су пили, пили, пили“, каже згодна 37-годишња Силвија. „Кад смо стигли, они као да су нас сасвим заборавили. Нисмо знали ни гдје нешто да поједемо или попијемо, шта да радимо, нити гдје да идемо. Планирана игранка претворила се у праву катастрофу! Биле смо све вријеме потпуно саме и могле смо да играмо једино једна са другом. Не могу све то да разумијем. Бар из учтивости су могли да нам поклоне макар минимум пажње“, наводи она.

И Хозе Марија Фонтобар, један од младожења из Плана, уједно и организатор овог „љубавног каравана“, признаје да су многе гошће биле потпуно занемарене, а то објашњава чињеницом да је догађај представљао „прави шок“ за мушке житеље Плана, који су навикли на друштво мушкараца и начин живота и понашања без жена. Фонтобар ипак тврди да је склопљен извјестан број перспективних познанстава као и да све неће проћи без бар понеког брака.

„Али, то је далеко од онога што су сви очекивали“, коментар је на крају текста из марта 1985. у бањалучком „Гласу“.

Ипак, прве процјене о потпуном дебакла „дејта вијека“ у Шпанији биле су погрешне! Наиме, „караван жена“ и дописивање након њега резултирали су са чак 33 брака, послије чега је село План потпуно оживјело, а сличне манифестације наставиле су да се организују и у околним мјестима, све до данашњих дана…

Mondo.ba