Бол мајки бањалучких звјездица не јењава

БАЊАЛУКА – Бол је само јача из године у годину, свака година је све тежа. Мом сину је 19. маја требало да буде 28. рођендан. Они који су рођени исте године као он сада су млади људи који раде, стварају своје породице и добијају дјецу.

Испричала је то за „Независне“ Жељка Тубић, мајка једне од 12 бањалучких звјездица чији се живот угасио 1992. године због недостатка кисеоника у бањалучком породилишту.

Прва беба је умрла 22. маја 1992. године, а до 19. јуна исте године живот је изгубило још 11 беба, и то све зато што неопходни кисеоник није могао бити достављен копном због ратних дејстава, а ни ваздушним путем, јер је на снази била забрана Савјета безбједности УН-а за летове изнад БиХ.

Дванаест бањалучких звјездица постало је симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице, а агонија је прекинута пробојем коридора, познатог као „коридор живота“, и спајањем бањалучке регије са осталим дијеловима РС и Србије.

Тринаеста беба Слађана Кобас битку за живот изгубила је са 14 година, а четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је трајне посљедице.

„Сваке године у периоду око његовог рођендана узмем годишњи одмор, јер тада не могу функционисати, не може нити једна од нас мајки. Ја сам са 15 година изгубила своју мајку, али сам то надокнадила када сам добила дјецу. Губитак дјетета не може ништа замијенити“, казала је Тубићева.

Додала је да сву дјецу која су рођена исте године када и њен син, дјецу која су сада одрасли млади људи, гледа другачије и не може да се не пита какав би био живот њеног сина да је те ратне године било довољно кисеоника у бањалучком породилишту.

„Старији син, рођен 1990. године, и ја сваке године овај дан проведемо свако у свом свијету. Сину његов брат недостаје, мада о томе не жели да прича, али прегурамо некако тај дан и наставимо даље“, рекла је Тубићева.

Бол ових мајки је доказ да вријеме не лијечи баш све ране, а Тубићева каже да ни кажњавање оних који су одговорни за смрт ових беба не би вратио мир мајкама.

„Казна за кривце може дати само правну сатисфакцију. Вољела бих да постоји начин на који се могу избрисати та туга и тај бол. Да постоји, ја се не бих либила да то тражим. Али, не постоји. Ми мајке сваке године са болом у грудима, у души, долазимо да положимо вијенце на споменик нашим бебама, бебама које су промијениле ток рата“, казала је Тубићева.

Тубићева је и секретар Удружења „Дванаест беба“, које је оформљено у сарадњи мајки настрадалих беба и институција РС.

Она је истакла да мајке 12 бањалучких звјездица и даље немају сређен статус, те да примају инвалиднину у износу од 89 КМ, коју дијеле са супружницима.

„Сада је остало само седам мајки у РС. Разговарали смо са надлежнима и надамо се да ће се наш статус убрзо ријешити, да можемо нормално и безбрижно, након свега што смо прошле, дочекати старост, да не будемо на терету својој дјеци за коју живимо“, навела је Тубићева.

Истакла је да би по смиривању ситуације у вези са вирусом корона требало да одрже састанак у вези с њиховим статусом са Душком Милуновићем, министром рада и борачко-инвалидске заштите РС, Радованом Вишковићем, премијером РС, и Жељком Цвијановић, предсједницом РС.

Независне


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО