Александар је данас убијен други пут, овај пут од државе

„15 септембра 2018. године Александар Пантић је брутално убијен са пет смртоносних удараца у главу који су му нанесени моткама. Убијен је у планираној сачекуши од стране навијача Црвене звезде зато и само зато што је навијао за Партизан. Није био силеџија, наркоман, ни дилер. У смрт је отишао онако како је и живео. Поштено. Са собом није имао оружје, нити какав предмет погодан да другог телесно повреди или убије. Био је супер син, њежан брат, ујак, стриц, а пре свега најбољи друг.

Данас, 20. маја 2020. године, Окружни суд у Бијељини је по оптужници против Петра Бујиновића и Марка Зарића, као оптужених за Александрово убиство донео ослобађајућу пресуду, а судија Менсур Џонлић као председник судског вијећа ју је образложио у три минтуа. Зато ми као породица постављамо питање полицији, тужилаштву, суду, али сваком становнику овога што би требало да се зове држава – Република Српска – до када ће угасити људски живот бити исто што и згазити мрава???

Да ли зато што Александрови родитељи нису успели током и после рата „да се снађу“, уђу у политику или неку добру шему, значи да његове убице не треба да одговарају? Да су животи и свих нас који јебига немамо у штеку стотине хиљаде марака и живимо на маргини овог друштва уредно плаћајући мјесечне рачуне, јер од новокомпонованих дипломаша више не можемо да изађемо на улицу, не вриједе више од пола сата трача на кафи??? Ово пишем, јер је током поступка против Петра Бујиновића и Зарић Марка у више наврата бивало јасно да се докази склањају, свједоци „штимају“, релевантне чињенице обесмишљавају, као и да су убице синови политичара. Али ми смо вјеровали, да је ипак немогуће да у 21. вијеку, поред свих могућих ДНК анализа, камера, те на крају крајева мотки и трагова које су на њима нађене, а онда и смртоносних удараца на Александровој глави, убице не буду кажњене. Но ево, изгледа да је Александар сам себе убио! Па остављам отворено да свако од нас размисли, каква је порука овом пресудом послата? Чији ће син, брат, сестра, отац, мајка бити сљедећи, јер се јебига не допадају тамо неком осиљеном батици коме се може да је много моћан. Јер му то омогућава полиција, тужилаштво, суд. Један недодирљиви ланац, чије станове, викендице, ресторане и аутомобиле плаћаш ти, сироти Ахмете Шабо.“

Преузето са ФБ


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО