Рођен је на данашњи дан 18.маја 1934. године.
За глуму се одлучио под утицајем свог старијег брата Славка Симића.
Током гимназијског школовања глумио је у драмској секцији, а потом се уписао на београдску Академију за позориште, филм, радио и телевизију, гдје је дипломирао глуму.

Прву професионалну улогу остварио је 1957.године у Југословенском драмском позористу, чији је стални члан од 1959. године.
Остаће упамћен по маестралним улогама које је одиграо.
Прославио се улогом Мите Пантића у серијалу „Тесна кожа”.Глумио је у тв серијама „Срећни људи”, „Породично благо” „Агенција за СиС”, „Љубав навика и паника”.
Познат је по томе што је синхронизацијама цртаних филмова на српски „позајмљивао“ глас Душку Дугоушку, Микеланђелу и Секачу у Нинџа корњачама, Мегатрону, Блустрику и Чипу Чејсу у Трансформерсима.

Важио је за глумца који љубоморно чува свој приватни живот. Волио је сцену, глуму и свој позив, али о породици је нерадо говорио.

Занимљиво је оно што је говорио о одлучности и храбрости. А био је заиста и одлучан и храбар јер је у најтежим тренуцима свог живота одиграо и најзначајније улоге у каријери.
„Треба имати храбрости и смелости и то урадити. Ја то знам, наравно из прве руке. Требало је имати храбрости и играти „Дунда” у Дубровнику те вечери кад су ми саопштили да ми је отац умро. И нико то није знао. Требало је имати храбрости и играти „Бубу” 30. децембра, а сахранити мајку 29.”

Важио је за једног од најдуховитијих глумаца, а ведар дух га никада није напустио.

„Смех је нешто најблаготворније на свету. У смеху, кроз смех, човек све невоље заборавља. Нека то буде и за тренутак, али тај тренутак је драгоцен. Немогуће је да једно биће буде стално под тензијом, мора негде да покуља оно нагомилано у њему” рекао је у једном интервјуу.

„Најбољи млађи референт међу свим референтима и вјечита ноћна мора Патка Даче” преминуо је 9. новембра 2014. године.

Исток